HIPERION

Samo opušteno i budi ono što jesi
 
PrijemPrijem  PortalliPortalli  KalendarKalendar  Često Postavljana PitanjaČesto Postavljana Pitanja  TražiTraži  Registruj seRegistruj se  PristupiPristupi  

Delite | 
 

 Srbi u ratnom dnevniku Vermachta

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeći
AutorPoruka
VojvodaBGD

avatar

Muški
Broj poruka : 264
Godina : 32
Location : White Wathers
Datum upisa : 23.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Srbi u ratnom dnevniku Vermachta   Sre Feb 06, 2008 2:56 pm

Лов на Дражу

Постојала је опасност да четници Драже Михаиловића опет постану фактор моћи ("Дие Д. Михаиловиц=Бењегунг дрохт дамит њиедер зу еинем Мацхтфактор зу њерден", 7. књига, стр. 640). У фебруару примећени су четнички покрети уперени, вероватно, против комуниста, а истовремено, поједине четничке вође опозвали су уговоре које су имали са Немцима. Истовремено, ти исти четници, тако смо информисани, успоставили су контакт са Енглезима, који су стационирани у Египту.

Немачко вођство решило је да одмах реагује, да започне операцију против Михаиловића и то пре свега полицијским мерама, да се ухапсе вође четничког покрета, а то треба да буде допуњено војним акцијама, и то операцијом "Ферат" ("Веррат", "издаја"). Акција је започета рацијама и хапшењима у Београду и њом су били такође погођени и блиски сарадници Милана Недића, који је после изјавио (28. фебруара 1944) да је спреман да поднесе оставку. Ни Хитлеру се та акција није допала.

Под утицајем тих мера, Михаиловић је, крајем марта 1944, овај пут и лично покушао да ступи у контакт са немачким властима. Према Нојбахеру, Михаиловићу су Совјети и Југословенска влада поставили ултиматум, којим су захтевали да се Михаиловић и четници ставе под Титову команду. Хитлеров дипломата за Балкан Нојбахер очекује да тај захтев Михаиловић не може да прихвати и зато ће бити приморан да се опет приближи Милану Недићу, а тиме и немачкој окупационој сили, како је. 7 априла 1944. саопштио генерал фон Бутлар (вон Буттлар). У договору са Нојбахером Немачка врховна команда за Југоисток је изјавила да није заинтересована за ту нову спремност Михаиловића за преговоре.

Михаиловићева спремност за преговоре долази од чињеница да више није сигуран у савезнике, јасно му је да су Титове снаге јаче, а и према Недићу нема неки јасан став. Да Србија игра централну улогу, то се видело и по томе да је Тито свакако настојао да се докопа Србије. Титов покрет настао је у хрватском подручју и у својим почецима поседовао је јаку антисрпску ноту ("Титос Бењегунг њар им кроатиссхен Гебиет ентсанден унд хатте урспринглисх еине старк анти-сербисхе Фхрбунг бесесхен", 7. књига, стр. 641).

Па ипак, Тито је веровао да свој програм и победу може да оствари само ако завлада Београдом. У децембру 1943. Титу тај покушај није успео. Крајем марта 1944. поново је Тито покушао да уђе у Србију
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.sdf-srbija.org
VojvodaBGD

avatar

Muški
Broj poruka : 264
Godina : 32
Location : White Wathers
Datum upisa : 23.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Srbi u ratnom dnevniku Vermachta   Sre Feb 06, 2008 2:57 pm

Титов и Михаиловићев однос према Енглеској био је од одлучујућег значаја и решени су крајем 1943. и почетком 1944, и то у корист Тита. Британци су пре тога безуспешно покушавали, да дође до договора између Југословенске владе у Лондону и Тита. У свом говору пред парламентом, 22. фебруара 1944, Черчил је са много топлине говорио о Титу и његовом партизанском покрету, који је далеко јачи од Михаиловићевог и поседује широку националну базу, премда комунисти имају главну реч. Черчил је послао Титу свог личног посматрача Дикина (Деакин). У јесен 1943. Черчил је у Титов штаб послао већу британску војну мисију, коју је водио Меклин (МацЛеан). У истом говору Черчил је о Михаиловићевој борби говорио са потцењивањем. Формални прекид Британаца са Михаиловићем настао је 24. маја 1944.

Приликом настојања Енглеза да дође до јединства између Тита и Југословенске избегличке владе, британској влади био је пре свега пред очима војни циљ: природна последица таквог јединства био би пораст покрета отпора на југословенском простору, а тиме би немачке војне снаге у далеко већем броју биле везане за тај део ратишта.

Младом краљу и његовој избегличкој влади они су јасно дали до знања, да ће код британске владе имати слабу подршку, те су им препоручили, да им је најбоља гаранција да задрже свој досадашњи положај, ако у највећој могућој мери изађу у сусрет Титовим захтевима. Черчил је у свом говору од 22. фебруара 1944. то јасно и казао: "Ми сада не можемо да одбацимо краља Петра".

Енглеска, међутим, нема намере да Черчилов сопствени идеал уставне монархије наметне једној другој земљи. Први контакт са Титом, где су му Енглези поставили питање, ако је он спреман да сарађује са Избегличком владом, Тито је одбацио, према нашим информацијама од 9. фебруара 1944.

Краљ Петар стигао је марта 1944. у Лондон. Деветог марта 1944. краљ Петар се оженио грчком принцезом Александром. Приликом пријема код Черчила, који је краљеву свадбу искористио пре свега за то, како би младом краљу и његовим саветницима сугерисао да испуне Титове захтеве, Черчил у својим првим настојањима није имао успеха.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.sdf-srbija.org
VojvodaBGD

avatar

Muški
Broj poruka : 264
Godina : 32
Location : White Wathers
Datum upisa : 23.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Srbi u ratnom dnevniku Vermachta   Sre Feb 06, 2008 2:57 pm

Улога Шубашића

Тито, међутим, није био спреман за компромис, а Черчил је вршио све већи притисак на краља Петра, па је овај почетком маја морао да распусти кабинет Пурића и Михаиловић није више био војни министар. Краљ Петар предложио је адвоката др Ивана Шубашића као мандатора нове избегличке владе. Он је пре рата био и један од архитеката, да Хрватска добије територијалну аутономију. Шубашић је тада играо веома важну улогу као посредник између Круне и хрватских странака. На основу тих заслуга, он је и постао бан Хрватске. После државног удара 27. марта 1941.

Шубашић је наговарао Хрватску сељачку странку да уђе у нову владу генерала Симовића. По почетку рата отишао је у емиграцију. У Лондону у прво време није имао великих изгледа да се профилише, јер је Избегличка влада заступала великосрпску линију. Шубашић се је већ тада јавно изјаснио да подржава Титов покрет. Он је, дакле, био најповољнија личност, која би могла да испуни британска очекивања.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.sdf-srbija.org
VojvodaBGD

avatar

Muški
Broj poruka : 264
Godina : 32
Location : White Wathers
Datum upisa : 23.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Srbi u ratnom dnevniku Vermachta   Sre Feb 06, 2008 2:58 pm

Други Брозов упад у Србију
Руси му послали официре, а Енглези војни материјал почетком 1944.

Још 14. марта 1944. примили смо информацију да се Тито жали како је британска помоћ веома мала. Ово се стање ускоро променило и његови партизани ускоро почели су да примају знатну енглеску помоћ.

Поред тога, Тито је од сада имао и ваздушну подршку од стране британских и америчких борбених авиона. Од Британаца је Тито добио подршку, када су у питању територијални захтеви Италије. Влада Бадоља, изгледа, одрекла се захтева на највећи део источне јадранске обале, као што су град Ријека и далматинска обала. Војну мисију код Тита послали су и Американци, али је америчка војна мисија и даље била присутна и у штабу Драже Михаиловића.

Против устаника

Јаку војну мисију код Тита имали су и Руси. Колико је руска војна мисија била јака види се и по томе да су они активно учествовали у Титовој одбрани приликом операције "Реселшпрунг" ("Reshelsprung", "коњички скок"). Од фебруара 1944. почели су руски авиони да дотурају помоћ Титу. Према нашим информацијама од 21. марта 1944, ти руски авиони полећу са Кубана.

Када је Пурић морао да поднесе оставку, он је реаговао као и Бенеш, и Москви је понудио "савез". Москва га је одбила, са образложењем да је тој влади припадао и "фашистички генерал Михаиловић" (7. књига, стр. 644).

После "Кугелблица" следила је операција "Шнештурм" ("Shneesturm", "Снежна олуја"), коју смо започели 18. децембра 1943, и то на простору северозападне Босне. У децембру смо припремили и акцију чишћења терена на простору Загреб-Сисак-Бјеловар. То подручје јесте веома важно за хрватску војску. Акција, међутим, није остварена, због недовољне спремности Хрвата да учествују у тој акцији ("његен мангелхафтен Теилнахмебереитсхафт дер Кроатен", 7 књига, стр. 646)
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.sdf-srbija.org
VojvodaBGD

avatar

Muški
Broj poruka : 264
Godina : 32
Location : White Wathers
Datum upisa : 23.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Srbi u ratnom dnevniku Vermachta   Sre Feb 06, 2008 2:58 pm

После тога водили смо на простору Добој - Бања Лука операцију "Napfkuhen" (врста сувог, округлог немачког колача) и она је окончана 8. јануара 1944. После тога следила је на простору Травника-Купреса-Гламоча операција "Валдрауш". Поред наших јединица, у тој акцији учествовала је и 369. (хрватска) пешадијска дивизија. Ова операција завршена је 20. јануара 1944. Непријатељ је имао 1.162 мртва и 295 заробљена војника.

Овде треба још споменути акцију чишћења у Хрватској, коју је спроводила 1. козачка дивизија, те борбе 13. Ш-брдске добровољачке дивизије, која је касније добила име "Ханџар", - на простору западне Босне.

Месец фебруар протекао је углавном без већих борби. Ово примирје добро је дошло и Титу и Михаиловићу, који је опет започео борбу против немачке окупационе силе. И један и други употребили су то време како би реорганизовали своје снаге, о коме говоре и извештаји генерала фон Буттлера (од 25. фебруара и 9. марта 1944). Војна снага Титових јединица процењена је на око 110.000 људи, а од тога у Хрватској је било око 80.000. Укупан број немачких војника у Хрватској износио је 105.000 војника. Тито је на свом територију водио вешту политику, тако да се стекао утисак да он није комуниста, него демократа.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.sdf-srbija.org
VojvodaBGD

avatar

Muški
Broj poruka : 264
Godina : 32
Location : White Wathers
Datum upisa : 23.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Srbi u ratnom dnevniku Vermachta   Sre Feb 06, 2008 2:59 pm

Други Титов упад у Србију (март/април 1944)

Овај пут Тито се добро припремио. Уз њега су били руски официри, а Тита су са војним материјалом снабдели Енглези. То је за немачки војни врх био веома незгодан тренутак, јер су се главне јединице налазиле у Мађарској. Немачком војном команданту у Београду на располагању су практично стајале само бугарске окупационе снаге, мале полицијске снаге Милана Недића, те део дивизије "Бранденбург". Тито је располагао са око 17.000 бораца, према нашем извештају од 22. марта 1944. Титове снаге кренуле су 21. марта 1944. у Србију, и то јужније од Вишеграда, преко реке Лим.

Пораз партизана

Дошло је до првих чарки са бугарским снагама, које су одмах позвале појачање и оно им је 26. марта 1944. и стигло недалеко од Ивањице. Титове снаге избегле су бугарске јединице и 28. марта нашле су се у Студеници. Војни заповедник за Југоисток издао је наредбу да му се из Мађарске хитно пошаљу као помоћ немачке војне снаге. Титове снаге 31. марта 1944. стигле су близу Ужица.

Ускоро се показало да Титове снаге организационо још нису у стању да воде озбиљније војне операције. Комунистичке јединице ускоро нису имале довољно хране и муниције, а у борбама су имале велике губитке. Комунистичке снаге почеле су да се повлаче и 7. априла 1944. биле су на простору Ивањице.

Титово настојање да се по сваку цену докопа Србије вероватно има везе са договором, који је имао са Британцима и који су му јасно дали до знања да ће га тек онда у потпуности признати када му успе да завлада Србијом (како смо добили информацију 1. маја 1944, 7. књига, стр. 650).

Повлачење комунистичких јединица из Србије почело је 23. априла 1944. Њихово бројно стање било је сада знатно мање него када су пре неколико недеља кренуле према Србији. У борбу против комуниста умешале су се и четничке групе Драже Михаиловића, према нашим информацијама од 29. априла 1944, и то на простору Србије, Санџака и Босне.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.sdf-srbija.org
VojvodaBGD

avatar

Muški
Broj poruka : 264
Godina : 32
Location : White Wathers
Datum upisa : 23.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Srbi u ratnom dnevniku Vermachta   Sre Feb 06, 2008 3:01 pm

"Коњички скок" на Дрвар
Операција хватања партизанског вође планирана за период мај-јуни 1944.

Нама су у тој акцији велике потешкоће представљали Бугари, који су у великој мери затајили. Тако, рецимо, бугарске трупе које је предводио Грозденов, које су добиле од нас наредбу да средином априла крену у акцију, и ту смо заповест поновили неколико пута, једноставно нису извршиле наређење. Наша команда је разматрала могућност да напише писмо бугарском војном министру, те да се са том јединицом позабави и војни суд, али се на крају од те намере одустало, јер смо проценили да не би постигли неки успех (наш извештај од 19. априла 1944).

Тако је крајем априла 1944. пропао и други покушај Тита, да се домогне Србије (7 књига, стр. 652). Нама је пошло за руком да са релативно малим снагама уништимо Титове елитне јединице, које су изгубиле 1.500 својих бораца. Овом је акцијом Титова моћ била знатно ослабљена. Партизанске јединице распршиле су се у мање групе и кренуле су поново у Босну.

Јадрански фронт

Након капитулације Италије, нашим је снагама веома брзо успело да завладамо источном обалом Јадрана. Једини изузетак било је острво Вис. У току неколико месеци то острво било је поприште сарадње између енглеских војника и Титових људи. Преко Виса стизала је и главнина британске помоћи у војном материјалу и храни, које су превозиле мали, покретни бродови.

Водећу улогу у тој сарадњи са комунистима играо је британски генерал Меклин (MacLean), који је пре тога под именом Стафор Крипс (Safford Cripps), радио у британској амбасади у Москви. Он је већ почетком јануара 1944. по први пут боравио на острву Вису. Према нашим информацијама од 10. јануара 1944, тада још није могао да пружи чврсто обећање у вези слања помоћи партизанским јединицама.

Он је, чини се, играо одлучујућу улогу да се Черчил и британска влада одлуче за Тита, а против Михаиловића. На основу Титових радио порука, које смо прислушкивали, те на основу авионских снимака наших извиђачких машина, крајем јануара 1944. установили смо знатан пораст бродова и робе на Вису (7. књига, стр. 655). Пошто смо Титове поруке успешно дешифровали, тачно смо знали колики је обим те помоћи.

Тако од 1. до 15. фебруара 1944. на Вис је стигло 49.000 војничких руксака, 140 лаких пушкомитраљеза, 21.000 пушака, а после се та помоћ још повећала. Енглески војни инструктори учили су Титове људе како се рукује са оружјем, а посебно топовима. У једном тренутку, када су очекивали немачки напад на острво, Вис је појачан са енглеским специјалним трупама од 500 командоса (наша информација од 3. марта 1944).
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.sdf-srbija.org
VojvodaBGD

avatar

Muški
Broj poruka : 264
Godina : 32
Location : White Wathers
Datum upisa : 23.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Srbi u ratnom dnevniku Vermachta   Sre Feb 06, 2008 3:01 pm

Овоме треба додати и неколико стотина британских инструктора, који су већ у фебруару 1944. стигли на острво Вис као војни инструктори. На острву се нашло и неколико Американаца.

Почетком марта команду над острвом Висом преузео је бригадни генерал Том Черчил (Том Цхурцхилл), сестрић председника британске владе Винстона Черчила. Крајем марта на острву се налазило око 10.000 Титових бораца и до 800 енглеских војника (те неколико Американаца). Према неким другим проценама, њихов број био је знатно нижи. Немачка војна команда решила је већ крајем 1943. године да освоји острво Вис. Међутим, одлучено је да се окупирају два острва, Брач и Шолта, која су била важнија за одбрану обале, што је средином јануара 1944. и учињено.

О могућем освајању острва Виса било је говора 28. јануара 1944, у Хитлеровом главном штабу. Пошто нисмо имали довољно бродова потребних за инвазију, решено је да се та операција одложи. Пошло се од тога да ће отпор на Вису бити снажнији него што је био када смо освојили грчко острво Лерос. Почетак акције био је предвиђен између 15. и 20. марта 1944.

Месец март 1944. био је сав у знаку окупације Мађарске, као и криза на руском јужном фронту. Због тога се акција против Виса поново морала да одгоди. Направљена је студија у вези планираног десанта на острво Вис и она је 9. априла 1944. предочена Фиреру. Хитлер је тражио додатне информације пре него што донесе коначну одлуку. Међутим, немачко ратно ваздухопловство добило је задатак да уништи аеродром на Вису, који је почео да се гради. Ускоро после тога уследио је тежак напад Луфтвафе против острва Виса.

Међутим, извештај од 19. априла 1944. био је скептичан у погледу успешног немачког освајања Виса и закључио да не располажемо са довољно снага за тај подухват. После тог извештаја Хитлер је 24. априла 1944. решио да се за сада одустане од инвазије на Вис, али да немачко ратно ваздухопловство настави са бомбардовањем циљева на острву (7. књига, стр. 658).

Наше снаге искрцале су се на острво Брач 13. јануара 1944, и то у склопу операције "Моргенвинд" ("Morgennjind", "јутарњи ветар"). Дан раније освојили смо суседно острво Шолту. Острво Хвар окупирали смо 19. јануара 1944. Великих борби није било. Пошто нисмо имали довољно војника, наше трупе остале су само на Брачу, Корчули и полуострву Пељешцу, док смо на другим далматинским острвима имали само скромне војне снаге или редовне патроле.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.sdf-srbija.org
VojvodaBGD

avatar

Muški
Broj poruka : 264
Godina : 32
Location : White Wathers
Datum upisa : 23.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Srbi u ratnom dnevniku Vermachta   Sre Feb 06, 2008 3:01 pm

Операција"Reselšprung" (Коњички скок)

На острво Хвар, 22. марта 1944, искрцале су се непријатељске трупе, - које су стигле са Виса, у снази батаљона. Дан раније искрцали су се на Шолту, али смо их са Хвара и Шолте брзо протерали. Крајем априла непријатељ је поново предузео операцију против Мљета и Корчуле. Нашим снагама брзо је пошло за руком да их протерамо са Мљета, али смо на Корчули имали велике губитке.

Операција "Reselšprunг" мај-јун 1944. ("Коњички скок") - Овом војном операцијом иницијатива је после дужег времена поново прешла на немачку страну.

Лов на Тита
Његова гарда у Дрвару десеткована, погинуло двадесет енглеских и америчких официра посматрача

Време акције било је веома погодно, јер су Титове снаге биле знатно ослабљене после његовог пропалог покушаја да продре у Србију и тиме је његова војна снага била знатно ослабљена, а и његов углед је такође пао, како нас информише генерал фон Бутлар. Наша намера била је да уништимо његов штаб, па можда и да ухватимо и самог Тита. У случају да нам пође за руком да ухватимо Тита, Фирер је наредио, да се то држи у тајности, како се Енглези онда не би окренули Михаиловићу (7 књига, стр. 661).

Операција "Reselšprung" ("Коњички скок") започела је, како је и планирано, у рану зору 25. маја 1944. са снажном подршком из ваздуха. Било нам је јасно, а то се показало као тачно, да се Тито са својим штабом налази у Дрвару. Већ следећи дан место су заузеле наше Ш-падобранске јединице, а 27. маја и затвориле обруч око Дрвара.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.sdf-srbija.org
VojvodaBGD

avatar

Muški
Broj poruka : 264
Godina : 32
Location : White Wathers
Datum upisa : 23.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Srbi u ratnom dnevniku Vermachta   Sre Feb 06, 2008 3:02 pm

На оближњим брдима непријатељ је пружао жилав отпор и то са очигледном намером да се Тито са својим људима извуче из клопке. Једна специјална јединица од 7. Ш-брдске дивизије продрла је 28. маја ка брдовитом, тешко проходном шумовитом терену, а 30. маја стигла је у место Потоци. Непријатељ је побегао према југу, ка Грахову; 4. јуна 1944. операција "Коњички скок" била је окончана. Са резултатом операције команда Вермахта за Југоисток је изјавила да није у потпуности испунила очекивања, али ипак да је задовољила. Непријатељу смо запленили радио и обавештајну технику.

Његова радио веза, како смо после регистровали, била је упола слабија него што је то био случај пре операције "Коњички скок". Међу убијеним људима из Титовог штаба налази се и његов шеф за радио везу. Титова гарда је такође готово десеткована. Чланови страних војних мисија, које су биле при Титовом штабу активно су учествовали у борби. Утврдили смо да је погинуло 20 енглеских и америчких војних саветника. Сем тога, ухватили смо и три енглеска обавештајца, код којих су пронађена писма Черчиловог сина, који је са Титом избегао, упућено британском врховном команданту у Италији.

У наше руке пао је и део Титове архиве, који је прилично важан, али ипак нема одлучујућу важност. Титове снаге имале су велике губитке: 6.000 убијених или заробљених, према завршном извештају наше команде од 5. јуна 1944. Фирер је стекао утисак да су га хрватски кругови у Загребу на време обавестили о предстојећој немачкој војној операцији ("Der Führer hatte den Eindruck, daß Tito durch kroatische Kreise in Agram vorgewarnt worden war", 7. књига, стр. 664).

Хитлер је стога поставио захтев, да у будућности хрватске трупе више не учествују у таквим операцијама. Команда Вермахта за Југоисток верује да овде не може да изиђе у сусрет Фиреровим захтевима, јер Немачка нема другог избора, већ се мора ослонити и на савезничке снаге, пошто је број немачких војника на овом простору недовољан.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.sdf-srbija.org
VojvodaBGD

avatar

Muški
Broj poruka : 264
Godina : 32
Location : White Wathers
Datum upisa : 23.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Srbi u ratnom dnevniku Vermachta   Sre Feb 06, 2008 3:02 pm

Стаљин одлучио

Британци нису показивали интерес за судбину Југославије када се окончају војне операције, али јесу за Грчку. То су оправдавали чињеницом да је приликом немачког напада на Грчку, априла 1941, погинуо приличан број Британаца. Све то оправдава Енглезе да имају управо да се мешају у унутрашњу политику Грчке. Током Московске конференције, октобра 1944, изгледа да је Стаљин дао Черчилу сигнал да Москва препушта Грчку потпуно у руке Британаца.

Немачке војне власти одржавале су контакт са једним и другим покретом отпора и пошло им је за руком да их још више заваде и тако спрече да поведу заједничку борбу против немачких окупационих власти (7. књига, стр. 670).

Исток: 2. јуна 1944.
Почела је руска велика офанзива на северном ратишту према Финској.
2. јун 1944. око 4.000 партизанско-британских војника извршило је инвазију на острво Брач и при томе имали су снажну ваздушну подршку, као и подршку ратне морнарице. Острво је бранило 1.116 немачких војника. Наше јединице успеле су да одбране Нережишће, где су биле наше главне снаге, те два рибарска места: Супетар и Сумартин. Онда нам је стигло појачање.

5. јуна 1944,
Без оклевања, прешли смо у напад. Непријатељ је већ ноћ раније напустио острво и вратио се на Вис. Непријатељ је имао 1.500 убијених бораца, а међу заробљеним енглеским војницима нашао се и Том Черчил, сестрић британског председник владе Винстона Черчила. Наши сопствени губици, и поред непријатељске бројчане надмоћи, били су веома мали.

Запад: 6. јуна 1944.
Англо-америчке војне снаге извршиле су инвазију на Нормандију.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.sdf-srbija.org
VojvodaBGD

avatar

Muški
Broj poruka : 264
Godina : 32
Location : White Wathers
Datum upisa : 23.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Srbi u ratnom dnevniku Vermachta   Sre Feb 06, 2008 3:03 pm

16. јуна 1944.
На острву Вису дошло је, вероватно под притиском Енглеза, до споразума између Тита и Југословенске избегличке владе, коју води Шубашић. Питање је, уступке које је Тито учинио, да ли га они уопште обавезују да их се и држи, као што је питање референдума у вези будућности Југославије, њеног државног уређења и слично. Титов човек, генерал Велебит отишао је у Лондон и био његов представник код британске владе и уједно је био и веза са Југословенском избегличком владом.

Балкан: први важан догађај јуна/јула 1944. на том простору био је промена става генерала Зерваса, који је 5. јула, изненада, започео са нападима на немачке јединице. Са Зервасом смо од новембра 1943. склопили уговор о примирју, који је са немачке стране склопио Херман Нојбахер. Грци су се строго држали тог договора. Наша команда за то подручје верује да је до промене дошло под притиском јаке британске војне мисије, која се налазила у штабу Зерваса.

И комунистички ЕЛАС на простору Епира такође је 12/13. јула 1944. започео са акцијама против немачких трупа. Да су оба грчка покрета скоро истовремено активирала своју борбу против немачке окупационе силе, говори да је овде очевидно реч о енглеском утицају (7. књига, стр. 675).

Зервас је ускоро престао са акцијама против немачких војних јединица, али је зато комунистички ЕЛАС удвостручио своју борбу на подручју Епира. Операција против грчких комунистичких снага, како стоји у извештају од 14. августа 1944, нису могле да постигну жељени циљ, јер су снаге, које су стајале на располагању биле недовољне.

25 јул
Комунистички покрет у Албанији решио је, изгелда, на основу сопствене одлике, да постане део Титове организације. Чини се, да је постојао и план, да Албаније постане самостални члан будуће југословенске федерације (7. књига, стр. 704).
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.sdf-srbija.org
VojvodaBGD

avatar

Muški
Broj poruka : 264
Godina : 32
Location : White Wathers
Datum upisa : 23.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Srbi u ratnom dnevniku Vermachta   Sre Feb 06, 2008 3:03 pm

Пуч у Румунији

23 августа 1944
Дошло је до државног удара у Румунији и тиме је Немачка изгубила још једног савезника

26 августа 1944
Команда Вермахта за Југоисток, под утицајем најновијих догађаја, издала је заповест о евакуацији свих грчких острва на егејском мору и да се немачке трупе повуку на линију Крф-Јанина-Олимп. Овиме су започели велики покрети немачких трупа са простора Грчке ка северу.

7 септембра 1944
Промене у Бугарској и тиме је за Немачку та земља била изгубљена као савезник. Ова промена значила је, да треба много брже, него што је било планирано еакуисати наше снаге са простора Грчке. Само на острву Крит билио је близу 70 000 немачких војника. Највећи део трупа пребацили смо ваздушним путем.
Трећи покушај упада Тита у Србију (јули/август 1944)

29 јула 1944
наша команда Вермахта у Београду спремила је план Рибецал ("Rübеzahl"), како да спречи упад Титових банди у Србију. Задатак наше армије био је јасан: да пруга Солун-Београд несметано функционише.

Сусрет Тита са Черчилом у Риму
Први сусрет одржан у Риму 12. или 13. августа 1944. године

2. август 1944.
Команда Вермахта за Југоисток дала је следећу слику: "Дража Михаиловић као и други вође бандитских група верују, на основу општег стања на ратишту, да у немачком окупатору треба да се гледа само још као неприајтељ број два. Њихов непријатељ број 1 јесте комунизам. Слично се догодило и у Грчкој, када је дошло до борбе између "белих" и "црвених" Грка и то одмах након повлачења Немаца (7. књига, стр. 709).

4. августа 1944.
Титове снаге прешле су реку Лим, а следећи дан неке њихове јединице стигле су до долине Ибра.

9. августа 1944.
Делови комунистичких јединица приближили су се на 40 км месту Краљеву.

12. августа 1944.
Започели са војном операцијом "Ribecal", чији је главни циљ био, да се спречи упад комунистичких снага у Србију. Одмах смо заузели Беране и бацили смо противника преко Лима.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.sdf-srbija.org
VojvodaBGD

avatar

Muški
Broj poruka : 264
Godina : 32
Location : White Wathers
Datum upisa : 23.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Srbi u ratnom dnevniku Vermachta   Sre Feb 06, 2008 3:04 pm

12. или 13. август 1944.
Дошло је у Риму до првог сусрета Черчила са Титом. Црвени партизански вођа, о коме још до почетка ове године се мало знало, јер све до скоро Михаиловић је уживао углед као једини вођа југословенске ослободилачке борбе ("Der rote Partisanenführer, von dem noch vor Jahresfrist die Weltöffentlickeit fast nichts wuchte - damals galt Mihailovic noch als alleiniger Führer des jugoslawischen Freiheitskampfes", 7. књига, стр 694). Ускоро после тог састанка, Титов покрет и Југословенска избегличка влада издале су проглас, у коме се позивају све патриотске снаге у земљи, да прекину сарадњу са свим домаћим квислиншким снагама и "издајицом Михаиловићем".

17. август.
Немачка команда јавља, да је Недић понудио, након упада комуниста у Србију, у име веома озбиљно угоженог Српства, војну сарадњу свих српских снага. Недић је нагласио, да он такође службено говори и у име Михаиловића, кога је недавно посетио. Од немачких војних власти затражио је дозволу, да одмах формира српску војску у снази од 50 000 бораца, која би се регрутовала из четничких јединица. Команда Вермахтаза Југоисток, после разгоора са Херман Нојбахером (Neubacher), решила је да се изађе у сусрет Недићевој молби.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.sdf-srbija.org
VojvodaBGD

avatar

Muški
Broj poruka : 264
Godina : 32
Location : White Wathers
Datum upisa : 23.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Srbi u ratnom dnevniku Vermachta   Sre Feb 06, 2008 3:05 pm

22 август.
Нојбахер и генерал фон Вајкс (von Weichs) предочили су Фиреру стање у Србији: очекивани упад Тита у Србију и скоро повлачење бугарског окупационе војске из Србије биће веома неповољно по Вермахт, јер наше снаге у Србији данас нису довољне, да се ефикасно суоче са новонасталом ситуацијом. Четници су у Србији од марта до августа 1944 изгубили у борбама са комунистима око 5 000 бораца, а према немачкој окупационој сили у последње време нису више непријатељски расположени. Око 10 000 четника боре се заједно са немачким трупама у јужној Србији и то под командом немачког мајора Вајела (Wаyеl).

Да је дошло до јединства између Недића и Михаиловића значи, да је дошло до уједињења свих Срба и обојици то обезбеђује подршку 90% народа ("Дие Еинигунг Недиц-Михаиловиц бедеутете ден Зусамменсцхлус аллер Сербен унд сицхере ден беиден дие Анхäнгерсцхафт вон 90% дес Волкес", 7. књига, стр. 710).

Хитлер се сложио, да се делимично испуне српске жеље. Да се одобри формирања српске нациоанлне армије од 50 000 бораца, то је Хитлер категорички одбио. Да је дошло до приближавања између Недића и Михаиловића, на то се треба гледати као нешто што је крајње непожељно. Немачка мора да покуша, да њих двојицу што је могуће пре опет раздвоји.

Повезано са овиме, Фирер је упозорио на опасност Великосрпства., који је једини државотворни елеменат, који постоји на простору Југоистока Европе (на простору Балкана, примедба Н. Ж..) и као таквог га треба вредновати ("Die Annährung zwischen Nedic und Mihailovic müse als äuserst unerwünscht angesehen und versucht werden, die beiden möglichst bald wieder voneinander zu trennen. In diesem Zusammenhang wies der Führer auf die Gefährlichleit des Grosserbentums hin, das als einziges staatsbildendes Element des Südostraums gewertet werden müse", 7 књига, стр. 710).

Немачка је 1941. године Југославији понудила Солун и тиме могла да пружи свој допринос стварању Велике Jугославије. После државног удара од 27. марта 1941. треба се најоштрије борити против свих великосрпских пројеката, казао је Хитлер приликом тог сусрета. Срби су после ове Хитлерове одлуке били веома разочарани, јер је немачка помоć у наоружању била веома скромна.

Август 1944.
Mишљење генерала Бутлара гласи, да је Титов марш у Србију одгођен, али не и спречен. Делови 7. С-брдске дивизије сукобили су се са комунистичким снагама на граници Црне Горе и Босне. Партизани су успели са мањим снагама да побегну преко Дрине.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.sdf-srbija.org
VojvodaBGD

avatar

Muški
Broj poruka : 264
Godina : 32
Location : White Wathers
Datum upisa : 23.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Srbi u ratnom dnevniku Vermachta   Sre Feb 06, 2008 3:06 pm

26. август 1944.
Југословенска избегличка влада признала је Тита за свог легитимног представника и вођу, а Шубашић је задржао место председника Југословенске избегличке владе.

30. август
Zавршена је наша операција "Ribecal". Разлог неуспеха треба тражити у малом броју наших расположивих трупа. Како је Румунија изашла из рата и нова влада вецх је имала прве контакте са Совјетима, отворио се нови фронт против нас. Ускоро се очекивало, да то исто уради и Бугарска.

Нашу 1 брдску дивизију морали смо да пребацимо на нови фронт, тако да успех ове операције није био могућ. Наше јединице добиле су заповест, да напусте следећа места: Дрвар, Јајце, Доњи Вакуф, Бугојно, Никшић и Дебар. Од важнијих места на том простору наша војска остала је само у Бања Луци. Истовремено распад хрватске војске ширио се убразаним темпом .

4. септембар.
Промена у бугарској влади. Пре два дана председник владе Багрианов поднео је оставку, а Муравиев је постао нови председник владе, који је изјавио, да је Бугарска од данс неутрална земља и да није више чланица пакта Осовине, те да се више не налази у рату са Савезицима..
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.sdf-srbija.org
VojvodaBGD

avatar

Muški
Broj poruka : 264
Godina : 32
Location : White Wathers
Datum upisa : 23.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Srbi u ratnom dnevniku Vermachta   Sre Feb 06, 2008 3:08 pm

Србију смо изгубили
Десетог октобра 1944. Немачка команда повлачи јединице западно од Мораве

8. септембар.
Бугарска објавила рат Немачкој. Пала влада Муравиева. Руске трупе ушле у Бугарску.

16. септембар.
Руске трупе умарширале у Софију. Изненадило нас је, како је брзо Совјетима пошло за руком, да убеде Бугаре, да у Макединији ратују против својих дојучерашњих савезника Немаца. У Прилепо је дошло до жестоких борби. На нашу срећу, главнина руске армије није кренула ка Македонији и Егеју, - што би наше трупе довело у веома тежак положај, јер би им пресекли главни друм, којим су се повлачиле према северу, - него ка Турну Северину и Араду

18. септембар 1944.
Поглавник посетио Хитлера у његовом главном штабу. Павелић му је тада саопштио, да намерава да се потпуно врати на усташки курс своје владавине и да поново крене у поход против православног становништва. Фирер је одобрио тај план. Последица тога је била следећа: да се прогоњено православно становништво у Хрватској, које је до тада у својој огромној већини није било комунистичко, да су се масовно, заједно са деловима четничких јединица, прикључили Титовој "народној ослбодилачкој армији".

21. септембар 1944.
Извештај о стању на ратишту немачке команде Вермахта за Југоисток: класификација непријатеља као "бандити" од сада је погрешна. Партизанске јединице оперативно и тактички добро су вођене, наоружани са завидно добрим тешким наоружањем, а број партизансих војних снага јесте у сталном порасту.
Немачке јединице евакуисане са Пелопонеса.

25. септембар 1944.
Извештај генерала Бутлара (Buttlar):
"После тога већих борби и није било. Наше војне снаге једноставно су се повукле из већег дела Србије и ограничиле су се искључиво на заштиту пруга, тако да је Титу, без да је био приморан да крене у веће борбене акције, пало као неки неочекивани поклон највећи део Србије ("Wir mußten sich auf den Schutz der Bahnen beschränken, während Tito - ohne dach er zu gröcheren Angriffshandlungen hätte schreiten müchen - die Mache des Landes Serbien zufiel", 7. књига, стр. 685).
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.sdf-srbija.org
VojvodaBGD

avatar

Muški
Broj poruka : 264
Godina : 32
Location : White Wathers
Datum upisa : 23.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Srbi u ratnom dnevniku Vermachta   Sre Feb 06, 2008 3:09 pm

27. септембар
Команда уа Југоисток дала је следећу слику, након што су усташе поново почеле да тероришу православно становништво: коначан резултат јесте негативан, јер Павелић није више имао снаге за озбиљније акције, а на крају се читава акција окренуле против хрватске државе и још више убрзала распад хрватске војске.

3. октобaр
Издана је заповест да наше снаге напусте Грчку, јужну Албанију и јужну Македонију и да се Вермахт повуче на линију Скадар-Скопље-Клисура.

6. октобар
После жестоких борби са партизанима напустили смо Требиње.

8. октобар 1944.
Радио Софија јавља, да је дошло до сусрета Тита са члановима бугарске владе, где је решено, да се сви спорни територијални пробелми реше на пријатељски начин.

10. октобар
Постало нам је јасно, да је Србија за нас изгубљена, па смо издали заповест да се наше јединице повуку иза Мораве.

14. октобар
Бугарске трупе су ушле у Ниш и тиме је Вермахту (Heeresgr. Е) био одсечен пут којим су се наше трупе повлачиле из Грчке, јер смо изгубили контролу над пругом Солун-Скопље-Београд. Није нам преостало друго, него да наше трупе крену пешице преко Босне и да стигну на простор Сарајева-Мостара.
Први руски тенкови појавили су се у београдском предграђу.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.sdf-srbija.org
VojvodaBGD

avatar

Muški
Broj poruka : 264
Godina : 32
Location : White Wathers
Datum upisa : 23.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Srbi u ratnom dnevniku Vermachta   Sre Feb 06, 2008 3:11 pm

15. октобар
Британске снаге ушле у Атину. На нашу срећу, Енглези су веома опрезно напредовали, тако да су наше јединице имале довољно време да се евакуишу из Грчке. Стакао се утисак, да су Британсци имали план, да задрже немачке трупе на острвима, како би оне спречиле, да падну у руке грчких комуниста, Бугара или Совјета. (7. књига, стр. 722).

16. октобра 1944.
почели смо да евакуишемо наше снаге из Даламције. Непријатељ нам није ометао повлачење.

18. октобар
Руске трупе завладале су Београдом, а нам је пошло за руком да све јединице пребацимо преко Саве. Тако је Титу, "ослободиоцу", тек уз помоћ Руса успело да завлада Србијом и Београдом. Пре тога покушао је, сам, безуспешно, три пута да уђе у Србију: јесен 1943, март/април 1944 и јул/август 1944 ("in drei grochen Anläufen vegeblich versuchte Einbruch in Serbien", 7. књига, стр. 700).

22. октобар
После борбе са Русима, морали смо да напустимо Крагуејвац. Истовремено су почеле борбе са бугарским трупама за Краљево, који је било кључно место због повлачења наших јединица из Грчке. Краљево смо, на срећу, успели да одбранимо, тако да су наше трупе ипак могле да се неометано да се повлаче тим друмом.

25. октобар
Наша команда, како показује извештај генерала Бутлара, е веровала, да ће главнина руских трупа, после пада Београда, кренути према Загребу. То се, међутим, није догодило. За Русе је, очевидно, Будимпешта била много значајнија. Ово је наравно олакшало положај немачких трупа у Хрватској, Црној Гори и северној Албанији.
Непријатељ је освоји Ужице и тиме нам одсекао главни пут, којим су се повлачиле наше трупе.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.sdf-srbija.org
VojvodaBGD

avatar

Muški
Broj poruka : 264
Godina : 32
Location : White Wathers
Datum upisa : 23.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Srbi u ratnom dnevniku Vermachta   Sre Feb 06, 2008 3:12 pm

26. октобар
Напустили смо, без борбе, Дубровник и Сплит.

Четници добри и поуздани борци
Посебно били успешни у борбама против комуниста

Чињеница, да су совјетске трупе, - које су, наравно, биле уз Тита, а против Михаиловића, - брзо напредовале преко Баната (Румунија и Бугарска нису више биле немачки савезник), одлучило је судбину Србије. Четнички покрет у Србији, који се ослањао на чироке народне слојеве и који су на основу своје традиције природно били антикомунистички, нашао се у безизлазној ситуацији.

Партизани су кренули ка освајању српских грдова и изнад свега Београда, а Михаиловићеви људи према планинама југозападне Србије и источне Босне. Како су немачке јединице већ раније евакуисане са подручја централне Србије, Титу је пао у руке без борбе велики простор ("groche Gebiete kampflos zufielen", 7. књига, стр. 699).

28. октобар
Дошло је на простору Ваљева до борбе између наших трупа, које су се повлачиле према Дрини, и Титових снага, у чијем саставио се налазио и руски батаљон, који је поседовао тешко наоружање ("mit schweren Waffen", 7. књига, стр. 701). То исто смо приметили у борбама источно од Зворника, према извештају наше команде од 30 октобра 1944.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.sdf-srbija.org
VojvodaBGD

avatar

Muški
Broj poruka : 264
Godina : 32
Location : White Wathers
Datum upisa : 23.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Srbi u ratnom dnevniku Vermachta   Sre Feb 06, 2008 3:13 pm

Енглези у Солуну

31. октобар
Немачке трупе напустиле су Солун, а пре тога потпиле у у солунском заливу сопствену ратну флоту.

1. новембар
Енглеске трупе умарширале у Солун.

2. новембар 1944.
Немачка је у потпуности евакуисала своје трупе са грчког територија и кренулу су, углавном пешице, према северу. До Вишеграда има 1000 км. Просечно су денвно пешачили око 25 км. Ни у једном тренутку није било панике. Повлачење се одвијало по плану, као најпрецизнији часовник.

5. новембар
Регистровали смо присуство руских јединица код Титових партизана и на Сремском фронту.

6. новембар
Наше јединице напустиле су Струмицу.

11. новембар
Немачке трупе евакуисане су из Велеса.

13/14. новембар
Последње немачке јединице напустиле су Скопље

17. новембар
Немачке тупе напустиле су Тирану.

21. новембар
Евакуисали смо наше трупе из Котора.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.sdf-srbija.org
VojvodaBGD

avatar

Muški
Broj poruka : 264
Godina : 32
Location : White Wathers
Datum upisa : 23.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Srbi u ratnom dnevniku Vermachta   Sre Feb 06, 2008 3:14 pm

28/29. новембар
Наше јединице напустиле су Краљево.
Сада су нам је коначно јасно, које су намере Совјета на овом простору: руска армија креће у Мађарску, док су хрватско-црногорски-северноалбански простор препустили бугарској армији и Титовим јединицама, да униште немачке снаге. Све у свему, Титове војне операције имале су мало успеха ("im groцхen geseхen wenig erfolgreiцхen Operationen Titos", 7. књига, стр. 701), коме није успело да немачке трупе, приликом повлачењења из Грчке, у озбиљнијој мери угрози. Москва га је зато, вероватно, критиковала. Ово се јасно види и из разговора Шубашића, које је имао у Москви, како стоји у нашем извештају од 7 новембра.

новембру 1944.
Насупило је на Сремском фронту и према фронту на Дрини једно затишје. Последње руске јединице кренуле су у Мађарску.
Најшири слојеви становништва бивше Југославије сада у Титу нису више гледали црвеног шефа банди, него као борца за национално ослобођење, који ужива поверење краља Петра. Ово последње било је веома важно за простор Србије. Договор Тита са Југословенском избегличком владом значио је тежак удар , ако не и смртоносни, за четнике и владу Милана Недића ("Die Einigung Titos mit der Londoner Exilregierung bedeutete einen schweren, wenn nicht tödlichen Schlag für die Regierung Nedic und die Cetnics", 7 књига, стр. 703).

Српски доборвољачки корпус и четници показали су се као добри и поуздани борци у борби са комунистима марта, априла и маја, када је Тито покушао, безуспешно, да продре у Србију. Специјални Хитлеров изасланик за Балкан, Херман Нојбахер, боравио је априла 1944 дуже времена у Хитлеровом главном штабу и, с обзиром на новонастале промене, предложио је следеће: а) да се подржи и ојача влада Милана Недића и бројно оснажи његов Српски добровољачки корпус, што би имало за последицу, да се на слободу пусти одређени број српских официра и да им се да оружје; б) да се испуне српско-црногорске наде, те да се дозволи уједињење Србије, Црне Горе и Санџака; в) да немачка војна управа део својих права пренесе на владу Милана Недића; г) да Немачка стави влади Милана Недића 120 камиона, који би транспортовали храну у Црну Гору и Албанију, где прети глад, а она онда тера људе, да иду у бандите.

Нојбахер је, према изјави генерала Бутлара, казао, да су неке његове жеље од стране Хитлера ипак усвојене, као, дозвољено је, да се повећа бројно стање Српског добровољачког корпуса. Хитлер, међутим, није пристао, да се Србији да већи степен аутономије, јер, како је 12 јуна изјавио, у случају англо-америчког искрцавања сваки ће Србин бити спреман, као што је то увек било, да пуца на Немце.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.sdf-srbija.org
VojvodaBGD

avatar

Muški
Broj poruka : 264
Godina : 32
Location : White Wathers
Datum upisa : 23.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Srbi u ratnom dnevniku Vermachta   Sre Feb 06, 2008 3:16 pm

Нојбахер сведок

Немци су наоружали 5. 649 црногорских доборвољаца, али је Фирер забранио, да се они ставе под заједничку команду Српског добровољачког корпуса (7. књига, стр. 708).

Након повлачења немачких војних јединица из Србије, са њима су кренули и збораши на челу са њиховим командантом Љотићем, а Дража Михаиловић ке остао у Србији

Када је започео процес против Михаиловића, др Херман Нојбахер, - који је тада био у америчком заробљеништву, - доборвољно се јавио да сведочи у корист четничког вође. Титов суд, премда је дао гаранције, није га више пустио да се врати у америчко заробљеништво, него га је осудио прво на смрт, а онда на дугогодишњу робију. Помилован је био је новембра 1952 помилован. Умро у Бечу 1 јула 1960.
Нојбахер: Хитлер се дивио Србима. Немачки фирер био је убеђен да ће Срби поново бити водећа балканска сила

Нојбахер је у својим сећањима написао и ово: "Хитлер је био убеђен, да ће Срби, чим им се опет пружи прилика, поново бити водећа балканска сила. Хитлер је поштовао Србе и ја претпостављам, да он потиче из времена балканских ратова 1912 и 1913 године, а тај респект према Србима још је више порастао, када је српска армија постигла у 1. Светском рату војничке успехе против аустроугарске војне силе. Иза Хитлеровог неповерења према Србима крије се заправо његово потајно признање и дивљење према Србима." (7. књига, стр. 712-13)

Српска државна стража Милана Недића није била добро наоружана. На основу уговора са Вермахтом, није смела да пређе бројку од 12 000 људи. Тај број, међутим, ова наоружана формација није никада ни досегла. Била је веома блиска духу покрета Драже Михаиловића, а њена борбена вредност није била висока. У односу на четнички покрет, Стража је била безначајна, а исто то вреди и када се упореде са комунистима. Оно што може да оправда Стражу јесте чињеница, да никада и нису били ушли у акцију са већим снагама.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.sdf-srbija.org
VojvodaBGD

avatar

Muški
Broj poruka : 264
Godina : 32
Location : White Wathers
Datum upisa : 23.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Srbi u ratnom dnevniku Vermachta   Sre Feb 06, 2008 3:17 pm

Љотић за Русе

Друга наоружана, легална формација у Србији био је Добровољачки корпус Димитрија Љотића. Љотић је био даљни рођак Милана Недића. Димитрије Љотић, по свом кућном васпитању, био је склон панславизму и због тога је заступао мишљење да Србија треба да буде уз Русију. Пошто та идеја, након бољшевизације Русије, није више била могућа, онда је сматрао, да се његове идеје могу остварити само ако се Србија прикључи Немачкој.

Љотић је био против Слободних зидара, против Јевреја, строго национални и православни. Он и његове присталице и даље су били уз монархију Карађорђевића и краља Петра, али нису поштовали његове заповести. Ово су оправдали тиме, да се краљ Петар није налазио у Србији, него је био у власти једне стране силе, дакле, није био слободан. Напетост и неслагање са покретом Драже Михаиловића тек је попустила године 1944.

До тада су четници чак вршили репресалије над породицама Добровољачког корпуса ("von seiten der Cetnics waren sogar Vergeltungsaktionen gegen die Familienangehörigen unternommen worden", 7. књига, стр. 728). Њихов број је био одређен на 15 000, али та цифра није никада достигнута. Њихово наоружање било је боље од Страже. Војно вођство Добровољаца на крају је преузео пуковник Мушицки, који је унапређен у генерала. Мушицки је био некадашњи аустроугарски официр, а касније је био и ађутант краљице Марије. Он је гајио пријатељске осећаје према Немачкој. Поседовао је беспрекоран карактер: поштен, миран, поуздан.

Његов главни помоћник био је потпуковник Таталовић, који је, такође био аустроугарски официр и за показану храброст примио је орден Марије Терезије. Таталовић је био веома образован човек, темпераментан, богат идејама и у разговору са немачким официрима остављао је снажан утисак. Најважнији део Добровољачког корпуса био је добар и он се састојао од студената и ђака, али ту је било и сељачких синова, а налазило се и доста Срба, који су били протерани из Хрватске. За разлику од Страже, Добровољцима су немачке војне власти дозвољавале да у акцију крећу у пуном саставу.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.sdf-srbija.org
VojvodaBGD

avatar

Muški
Broj poruka : 264
Godina : 32
Location : White Wathers
Datum upisa : 23.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Srbi u ratnom dnevniku Vermachta   Sre Feb 06, 2008 3:19 pm

"Дража против нас"

Њихова борбена вредност се показала у току борбе са партизанима, приликом Титовог другог покушаја да упадне у Србију и истакли су се у борбама са комунистима код Ужица и Рашке. Приликом посете генералмајора Гајтнера Добровољцима, они су оставили добар утисак на њега.

Четници су наставак старе српске традиције из доба борбе са Турцима. Лета 1944. они су бројали око 9 000 наоружаних бораца. Њихов однос према Недићу био је веома комплексан. Делимично, четници су били верни Недићу, или су му били, наводно верни, а делом су неки били ближи Дражи Михаиловићу. Али, све у свему, наша очекивања и процене била су следећа: у случају англо-америчке инвазије на Балкан, они би нам сви окренули леђа и прикључили су неприајтељу, односно, подржали би британско-америчке војнике.

Због тога смо и наредили, да четнике треба разоружати ("Deshalb wurde ihre Entwaffnung angeordnet", 7. књига, стр. 729), али та акција је само делом успела. Разоружали смо око једну трећину четника, а највише половину. Остатак је отишао "у шуму", како то Срби кажу, да би се ту ставили под команду Дражиних људи. Од бројних четничких група, само су две остале верне Недићу, али су и оне током времена прешле Дражи.

У својој спољној политици Дража је био против Немачке. Он је, са друге стране, заступао строгу антикомунистичку линију, а ослонац је видео у православљу и монархији. У том смислу створио је и штаб, чији је основни задатак био да припреми покрет за ослобођење и борбу против "окупатора", а главни ослонац су видели у Англо-Американцима. Поново се потврдило старо искуство, да радикални покрети имају највећи број присталица, па су се тако присталице Михаиловића могле наћи и у најближем окружењу Милана Недића и његове Страже.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.sdf-srbija.org
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Srbi u ratnom dnevniku Vermachta   

Nazad na vrh Ići dole
 
Srbi u ratnom dnevniku Vermachta
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 4 od 5Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4, 5  Sledeći

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
HIPERION :: DRUŠTVO :: ISTORIJA-
Skoči na: