HIPERION

Samo opušteno i budi ono što jesi
 
PrijemPrijem  PortalliPortalli  KalendarKalendar  FAQ - Često Postavljana PitanjaFAQ - Često Postavljana Pitanja  TražiTraži  Registruj seRegistruj se  PristupiPristupi  

Share | 
 

 Svetska ekonomska kriza ...2009

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
CRNI
BLEK
BLEK
avatar

Muški
Broj poruka : 17737
Godina : 44
Location : Novi Sad
Datum upisa : 13.11.2007

PočaljiNaslov: Svetska ekonomska kriza ...2009   Sub Dec 27, 2008 11:49 pm

Već je dobila i popularno ime SEKA

Međunarodni dan bez kupovine

Beograd -- Međunarodnim danom bez kupovine simbolično se skreće pažnja javnosti na negativne posledice potrošačkog društva.




Pošto je u toku svetska ekonomska kriza, koji se oseća i u Srbiji, većini naših sugrađana je gotovo svaki dan bez kupovine, odnosno kupuju samo ono što moraju. Ove godine Pokret za zaštitu potrošača pozvao je građane da ipak, štede.

Petar Bogosavljević iz Pokreta za zaštitu potrošača Beograda smatra da se potrošači u Srbiji, poučeni hiperinflacijom iz devedesetih, prilagođavaju novim uslovima, ali ih i poziva, da ipak pokažu nezadovoljstvo zbog poskupljenja koja su nas već zadesila, ali i onih u najavi.

"Mi apelujemo na potrošače, posebno one sa dubljim džepom, jer upravo oni mogu da manifestuju to što bi bilo uzdržavanje od kupovine koje bi osetili prodavci", kaže Bogosavljević.

"Dakle, pozivamo na potrošačku solidarnost, da odlože kupovinu u meri koliko je to moguće za naredne dane", kazao je Bogosavljević.

Beograđani sa kojima smo razgovarali veruju da se na proizvođače bojkotom može uticati da smanje cene, pa tako većina njih neće danas ići u kupovinu.

Međutim, Goran Papović predsednik Nacionalnog udruženja za zaštitu potrošača kaže da samo jedan dan bez kupovine ne može mnogo da promeni.

On smatra da se u Srbiji ljudi svakodnevno uzdržavaju od kupovine iz nužde, jer nemaju para.

"Međunarodni dan bez kupovine, u Srbiji su zapravo dani bez kupovine. Potrošačka moć ili platežna sposobnost potrošača u Srbiji je veoma niska", rekao je Papović.

"Savet potrošačima je da probaju da racionalno troše svoj novac, ako se uzdržimo od kupovine nateraćmo trgovce i proizvođače da spuste cenu", kaže Papović.

Iako je i ministar trgovine Slobodan Milosavljević pozvao građane da se uzdrže od kupovine u narednom periodu, prvenstveno zbog ekonomske krize, ekonomisti ipak navode da uzdržavanje od kupovine ne može da zadrži rast cena.

_________________
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesalomivi.smfforfree3.com/index.php?action=forum
CRNI
BLEK
BLEK
avatar

Muški
Broj poruka : 17737
Godina : 44
Location : Novi Sad
Datum upisa : 13.11.2007

PočaljiNaslov: Re: Svetska ekonomska kriza ...2009   Uto Jan 13, 2009 11:51 pm

Uticaj krize na tržište stambenih kredita



Razvoj događaja vezano za svetsku finansijsku krizu dominantno utiče na cenu međunarodnih izvora finansiranja, koji opet predstavljaju osnov za dugoročne plasmane jer u sebi imaju ugrađenu valutnu klauzulu kao zaštitu od kursnog rizika.

Naime, svaka banka će kao rezultat upravljanja rizikom “metodom zidanja” u okviru svoje poslovne politike doći do odgovarajućeg modela stambenog kredita sa kamatnom stopom koja u sebi sadrži cenu po kojoj se banka zadužuje na međunarodnom finansijskom tržištu, kao i kamatnu maržu banke.

Kod modela sa fiksnom kamatnom stopom, banka mora da ukalkuliše i tzv. “premiju na rizik” jer bez obzira na kretanje referentnih kamata na međunarodnom tržištu i rizike kojima je banka izložena, banka nema pravo da korisniku kredita više menja kamatnu stopu. Dakle, sve rizike po ovom pitanju preuzima banka na sebe i to se odgovarajuće ukalkuliše u ponuđenu kamatnu stopu. Samim tim, u ponudi banke fiksna kamatna stopa će biti uvek na višem na nivou od varijabilne.

U Srbiji, autor je primetio da se u proteklom periodu jedino Societe Generale banka odlučila da ponudi stambeni kredit sa fiksnom kamatnom stopom. Sve ostale banke u Srbiji koristeći model sa varijabilnom kamatnom stopom rešile su da izbegnu takvo preuzimanje rizika na međunarodnom finansijskom tržištu.

Naravno, kao i u svakoj krizi, i ovde se mogu uočiti tanane razlike između banaka koje su rešile da krizu donekle podele sa klijentima i banaka koje su rešile da krizu prevale u potpunosti na korisnike kredita. Ta druga grupa banaka je iskoristila privremeno blago jačanje referentnih kamatnih stopa za kredite u evrima i CHF (euribor i chf libor) da krajem septembra značajno podignu kamatne stope postojećim korisnicima stambenih kredita.


U tom trenutku, u trendu blagog jačanja tromesečni euribor je imao vrednost od oko 5 odsto, a tromesečni chf libor 2,75 odsto (maksimalna vrednost referentnih kamatnih stopa u dugogodišnjem periodu). U periodu od godinu do godinu i po, međunarodni izvori finansiranja su poskupeli od 0,3 odsto do 0,6 odsto. Ta reakcija jednog broja banaka je propraćena jakom medijskom pompom da su usled svetske finansijske krize poskupeli međunarodni izvori finansiranja i da je neophodno da poskupe krediti koji su indeksirani u stranoj valuti.

Činjenica je da je svetska finansijska kriza u kojoj je poljuljano poverenje u finansijske insticuije ugrozila likvidnost bankarskog sektora. I u Srbiji, kao i u velikoj većini drugih zemalja, došlo je do smanjenja devizne štednje građana. U takvoj situaciji, u uslovima povećanog rizika likvidnosti, banke su očigledno rešile da se u velikoj meri preorijentišu na kratkoročne pozajmice (kreditne kartice, dozvoljeni minus, gotovinski krediti, itd.).

Ko je malo bolje pogledao reklame u poslednjih nekoliko meseci, svakako je uočio da se stambeni krediti više uopšte ne reklamiraju, tradicionalno atraktivni modeli stambenih kredita u CHF su u potpunosti povučeni.



Banke su se prilagodile tako što su rešile da smanje svoju aktivnost na polju dugoročnih plasmana i poprave likvidnost. Naravno, u pomenutim okolnostima, više su na udaru banke koje su po vlasničkoj strukturi povezane sa velikim inostranim bankama.

Po logici stvari, javio se pritisak njihovih centrala da se jedan deo novca povuče iz Srbije, umesto do tada izraženog trenda priliva tzv. prekograničnih kredita iz inostranstva. To je, uz značajno smanjenje stranih direktnih investicija, jedan od glavnih razloga za povećani neto odliv deviza i skok deviznog kursa.

Za razliku od Srbije, efekti recesije u zemljama Evropske monetarne unije su već uveliko prisutni. Kako se često ističe, pored više negativnih efekata recesije, pozitivno je što dolazi i do deflacije, cene počinju da padaju. Samim tim, Evropska centralna banka je u prilici da reaguje ekspanzivno i obori referentnu kamatnu stopu. To je kao rezultat “politike jeftinog novca” lančano dovelo do pada međunarodnih izvora finansiranja – euribor i chf libor su značajno pojeftinili, za otprilike dva procenta. Ideja je dobro poznata, potrebno je pokrenuti privredni ciklus, učiniti kredite dostupne i privredi i građanima. Apeli u Evropi se uglavnom svode da treba povećati potrošnju i izbeći čuveni “paradoks štedljivosti”

Čini se da se u Srbiji nedovoljna medijska pažnja posvećuje činjenici da su međunarodni izvori finansiranja znatno pojeftinili i da se tromesečni chf libor nalazi na nivou od 0,7 odsto, a euribor na nivou od 3 odsto (stanje za 24. decembar).

Činjenica je da ti međunarodni izvori finansiranja u kriznim vremenima idu više ka sigurnijim destinacijama, a da u Srbiji još uvek imamo u tom smislu relativni rizik zemlje, što predstavlja jedan od razloga zašto se slabo povlače nove kreditne linije iz inostranstva.

Međutim, referentne kamatne stope i dalje ostaju glavni reper za postojeće stambene kredite, čija je varijabilna kamatna stopa za kredit indeksiran u evrima je i dalje rezultat tromesečnog ili šestomesečnog euribora plus kamatna marža banke. Lako je primetiti da su banke koje su prve odreagovale na početne efekte finansijske krize i blago poskupljenje inostranih kredita sada ostale neme na znatno pojeftinjenje međunarodnih izvora finansiranja.

Jedan od razloga je svakako kraj kalendarske godine i potreba da se iskaže zadovoljavajući finansijski rezultat. Međutim, ako nas je sve nečemu ova kriza naučila, to je da se u ekonomiji rezultati uvek mogu posmatrati na kratak i na dugi rok, pa će svakako dalji razvoj krize u Srbiji uticati i na poslovnu politiku banaka.

Ono što postojećim korisnicima stambenih kredita nikako ne ide u prilog je činjenica da ni sledeće godine bankama neće u marketing strategiji biti cilj da podstiču tražnju za stambenim kreditima kao obliku dugoročnog plasmana. Naravno, razlike u nivou kamatnih stopa će biti odraz postojećeg kreditnog portfolio svake banke ponaosob, gde su svakako primetne razlike u učešću stambenih kredita u ukupnom kreditnom plasmanu. Drugi faktor će biti potreba da se strukturnim merama na strani troškova utiče na finansijski rezultat.

_________________
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesalomivi.smfforfree3.com/index.php?action=forum
CRNI
BLEK
BLEK
avatar

Muški
Broj poruka : 17737
Godina : 44
Location : Novi Sad
Datum upisa : 13.11.2007

PočaljiNaslov: Re: Svetska ekonomska kriza ...2009   Uto Jan 13, 2009 11:53 pm

Svetska kriza i Srbija: Bravo za guvernera



Može se slobodno reći da je svojom restriktivnom monetarno-kreditnom politikom Narodna banka Srbije, sa guvernerom Radovanom Jelašićem na čelu, u velikoj meri doprinela da se izbegnu bilo kakvi direktni negativni efekti krize na svetskom finansijskom tržištu na Srbiju.

Naime, vodeći računa o zaduženosti naših građana i posebno strukturi tog duga prema bankarskom sektoru, sa više uredbi NBS je ograničio mogućnost uzimanja kredita. Polovinom prošle godine je smanjen maksimalni rok otplate keš kredita na dve godine. U dozvoljeni kreditni limit - da bi prošli kreditni biro - ulaze i kreditne kartice i svi krediti koje građani uzimaju od naših banaka, a od nedavno i pet odsto dozvoljenog minusa.

Maksimalna zaduženost sme da bude 30% od prosečne plate, odnosno u slučaju stambenog kredita do pola plate. Time je omogućen usporeni rast kreditne zaduženosti građana, uz postepeno popravljanje strukture te zaduženosti gde sada umesto kratkoročnih kredita dominiraju stambeni.

Stabilnosti na bankarskom tržištu Srbije je doprinela i uredba o obaveznoj dokapitalizaciji banaka. Isto tako, visoka stopa obavezne rezerve za kojom banke mogu da posegnu u slučaju problema garantuje zadovoljavajuću likvidnost.

Pomenimo samo da na novu deviznu štednju ona iznosi 40%, što znači da na 10.000 evra koje neko položi kao štednju u banku, 4.000 evra stoji blokirano na namenskom računu kod Narodne banke Srbije. Za kratkoročne pozajmice iz inostranstva stopa obavezne rezerve je rekordna u regionu i iznosi 60%.

Zaključak je vrlo jednostavan – objektivno gledano, likvidnost nije ugrožena i građani nemaju razloga za brigu.

Nije ipak naodmet napomenuti da u slučaju finansijske panike nijedna banka nije u punoj meri zaštićena i da je to upravo razlog zašto su se ovih dana lideri vodeći evropskih zemalja dogovorili o paketu sigurnosne pomoći koji bi trebalo da povrati poljuljanu likvidnost finansijskog sektora od oko dve hiljade milijardi američkih dolara.

Dobre vesti su i da kompletan bankarski sistem kod nas čine poslovne banke koje nisu ni mogle da se bave poslovima investicionog bankarstva, pa samim tim niko od ovdašnjih banaka nije investirao u američko hipotekarno tržište i susreo se sa znatnim gubicima koji su pogodili velike evropske banke.



Zaključak je - direktnih negativnih efekata neće biti i nema razloga za finansijsku paniku.
Ipak, pogodiće nas određeni indirektni efekti, u prvom redu zbog skoka referentnih kamatnih stopa za naše tržište (LIBOR i EURIBOR), poskupeće cena kredita, što se već dešava. Naime, zbog manjka novca na svetskom finansijskom tržištu skočile su referentne kamatne stope.

Sa druge strane, jedan broj naših banaka je po vlasničkoj strukturi povezan sa velikim evropskim bankama koje su izgubile znatna sredstva u ovoj finansijskoj krizi. Logično je da se time javlja pritisak od strane akcionara tih banaka da se gubitak barem delimično pokrije poslovanjem širom Evrope.

Upravo iz tog razloga, pojedine banke u Srbiji su iskoristile povećanje referentnih kamatnih stopa da još značajnije povećaju kamatne stope na kredite građana. Prvenstveno se radi o stambenim kreditima koji su vezani za ove međunarodne izvore finansiranja. To je dovelo do već primetnog skoka kamatnih stopa na stambene kredite, a za očekivati je da će se taj trend u bliskoj budućnosti i nastaviti, naravno ukoliko ne stignu brze ohrabrujuće vesti sa evropskog finansijskog tržišta koje bi snizile cenu novca.

Naravno, mesto gde psihologija, emocije i strah najviše utiču na donošenje odluka predstavlja berza. Svi smo bili svedoci vesti kako su reagovale svetske berze na loše vesti u globalnom finansijskom sistemu. Može se slobodno reći da su na berzama u tranzicionim privredama kao što je naša zbog slabe likvidnosti ti uticaji još intenzivniji. Tako je naš indeks najlikvidnijih akcija belex15 samo u prva tri dana protekle nedelje izgubio skoro 30% svoje vrednosti. U proteklih mesec dana, koliko otprilike kriza traje, gubitak je preko 50%.

Očigledno da su dobar broj malih investitora povukle emocije i da su se poneli za onom čuvenom pesmom “novac u rukama”. Poznato je da u vreme krize novac još više vredi i da se tu pojavljuje čuveni treći motiv zašto svima nama treba novac - “sigurnosni motiv”, kako je to još svojevremeno definisao tvorac makroekonomije Džon Majnord Kejnz. Sa druge strane, na našoj berzi je već duže vreme značajno učešće inostranih investitora, od čega ima dosta i institucionalnih investitora. Očigledno je da su zbog krize i ulagači u inostrane investicione fondove rešili da povuku deo svojih uloga. Naravno, da bi fond zadržao zadovoljavajuću likvidnost, rešeno je da se zatvore određene pozicije u akcijama, od čega izbor prvenstveno pada na tzv. granične destinacije kao što je naša za koje važi da nose natprosečan rizik. Takvo ponašanje povlači kretanje cena na dole.

Takođe, primetan efekat je ostao i na imovini domaćih investicionih fondova. Dovoljno je uporediti kretanje vrednosti imovine investicionih fondova u proteklom periodu, da bi se izveo zaključak da se “efekat golubova” desio u dobroj meri i sa domaćim fondovima. Posledice ove krize će biti najprimetnije na ovom polju, još uvek rovitoj industriji fondova će trebati dosta vremena da se oporavi od krize.

Najveći broj fondova je izgubio od 30 do 50 procenata od svoje vrednosti za članove fonda. Uzimajući u obzir da je dobar broj članova investicionih fondova investirao novac računajući potpuno naivno da su “fondovi supstitut za štednju”, lako je zaključiti da su mali ulagači koji su već povukli novac i pomirili se sa gubitkom skoro u potpunosti izgubljeni kao potencijalni investitori.

Povoljna okolnost za Srbiju je činjenica da u strukturi našeg bruto domaćeg proizvoda ipak ne dominiraju finansijske usluge, pa posledice globalne finansijske krize nisu toliko intenzivne. Nasuprot tome, pogledajmo samo kakva je situacija sa malom otvorenom privrednom kao što je Island u kojoj je bio posebno jak sektor finansijskih usluga. U krizi su značajna sredstva izgubili i građani Velike Britanije koji su ulagali novac u islandske banke zbog atraktivnih kamatnih stopa. Upravo ovih dana je zbog toga i osvanuo na netu šaljiv oglas “Island na prodaju”, cena je krenula od 99 centi.

Treba optimistično zaključiti da se ove nedelje posle vesti sa samita evropskih lidera da će biti obezbeđen paket sigurnosne pomoći stvari kreću na bolje. Već u ponedeljak, prosečan skok berzanskih indeksa na najrazvijenijim berzama je iznosio blizu 10%. Treba li posebno napomenuti da je indeks Beogradske berze belex15 skočio odmah nakon toga u utorak za oko 13%. Biće jako zanimljivo pratiti razvoj događaja u bliskoj budućnosti.

_________________
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesalomivi.smfforfree3.com/index.php?action=forum
CRNI
BLEK
BLEK
avatar

Muški
Broj poruka : 17737
Godina : 44
Location : Novi Sad
Datum upisa : 13.11.2007

PočaljiNaslov: Re: Svetska ekonomska kriza ...2009   Pet Jan 16, 2009 2:00 pm

Bugarin: Svetska ekonomska kriza neće zaobići Srbiju

Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin izjavio je danas da svetska ekonomska kriza neće zaobići našu zemlju i da je potrebno brzo reagovati i sagledati realnost, kako bi se ublažile posledice globalne ekonomske krize, koji su "postali veoma izraženi u Srbiji".

Bugarin je RTS-u rekao da su ti efekti izraženi, pre svega kroz porast cena, povećanje kursa evra , smanjenje planiranih direktnih investicija, nemogućnost ubrzanog definisanog rasta, koji je zemlja imala u poslednjih četiri-pet godina po stopi od šest do osam odsto.
Podsetivši da je ove godine planirano da taj rast bude tri i po odsto, Bugarin je rekao da je važno da se brzo reaguje da određeni privredni subjekti ne uđu u recesiju, odnosno da kriza ne uzme ozbiljan danak.

"Trajnije posledice je moguće izbeći kvalitetnim pristupom i definisanjem određenih mera, a vlada je to i uradila, ali u ovom momentu je značajno obezbediti jedinstvo učesnika svih subjekata koji utiču na kreiranje privrednog ambijenta - od vlade, uključujući izvršnu i zakonodavne vlasti, poslodavce, sindikate, nevladine organizacije", kaže Bugarin.
On je istakao da bi primena potrebnih mera trebalo da počne što pre, odnosno početkom februara, jer se očekuje da najveći efekat te krize u Srbiji bude manifestovan u periodu mart - april - maj.

Predsednik PKS je rekao da će krizom najviše biti pogođeni sektori crne i obojene metalurgije, automobilske industrije, industrije građevinskog materijala i to će imati i indirektne posledice tako da "nijedna privredna grana neće biti zaobiđena". Prema njegovim rečima, privatizacija će tokom 2009. biti prilično otežana.
"U Srbiji je trenutno oko 600 kompanija koje u strukturi vlasništva imaju društveni kapital i koje još nisu privatizovane", rekao je Bugarin i ukazao da je potrebno dati određene podsticaje za privatizaciju.
Srbija može biti i regionalni lider u izvozu i da se mogu dati podsticaji i olakšice firmama koje su pretežno izvoznici, istakao je on.

_________________
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesalomivi.smfforfree3.com/index.php?action=forum
pero
Milicajac
Milicajac
avatar

Muški
Broj poruka : 1764
Godina : 38
Location : dryfield
Datum upisa : 12.03.2008

PočaljiNaslov: Re: Svetska ekonomska kriza ...2009   Pet Jan 16, 2009 9:46 pm

Zbog krize i mafija snizila 'plaće'


Sicilijanski mafijaški kumovi, članovi Cosa nostre, zbog gospodarske
krize snizili su honorare svojim suradnicima, pokazala je istraga
talijanskih državnih odvjetnika. Trgovci i poduzetnici zbog krize zarađuju sve manje, što se odražava i
na djelovanje Cosa nostre, koja ubire manje novca od reketarenja.
O smanjenju "plaća" mafijašima odlučio je još mafijaški kum
Gaetano Lo Presti, koji je u prosincu uhićen zajedno s još 90 mafijaša,
a nekoliko se dana kasnije objesio u zatvoru, izvijestio je u četvrtak
list La Repubblica.
Vlasti u napolju upozorile su na porast utjecaja Camorre,
tamošnje mafijaške organizacije. Camorra u vremenima krize omogućuje
stotinama ljudi da zarade za osnovne životne potrebe.
Policija je kod jednog mafijaša zaplijenila popis "plaća" koje
mafija isplaćuje svojim suradnicima. Srednje plaćeni među njima
zarađuju nekoliko tisuća eura mjesečno.
Niže rangirani mafijaški šefovi i njihovi zamjenici mjesečno dobivaju
između 5000 i 7000 eura.
Šefovi organizacije imaju prosječna primanja menadžera, odnosno zarađuju oko 15.000 eura mjesečno, izvijestila je La Repubblica.

Camorra plaća i "premije" čija visina ovisi o pouzdanosti "camorrista", zatim o njegovoj dobi i ulozi u organizaciji.
Popis s primanjima mafijaša pronađen je u prijenosnom računalu
šefa Camorre Bruna Buttonea, koji je ucijenio više od 250 osoba među
kojima je najviše trgovaca i građevinskih poduzetnika.
Trgovci moraju tri puta godišnje plaćati "zaštitu", a
građevinski poduzetnici to moraju činiti češće.
Gradonačelnica Napulja Rosa Russo Jervolino nedavno je izjavila da je
organizirani kriminal u nekim gradskim četvrtima jedini izvor zarade.
- Na žalost, članove Camorre u nekim se četvrtima smatra junacima.
Čitave obitelji ovise o njima - rekla je gradonačelnica.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
CRNI
BLEK
BLEK
avatar

Muški
Broj poruka : 17737
Godina : 44
Location : Novi Sad
Datum upisa : 13.11.2007

PočaljiNaslov: Re: Svetska ekonomska kriza ...2009   Pon Jan 19, 2009 7:48 pm

TRANZICIJA AMERIČKE EKONOMIJE I SVETSKA EKONOMSKA KRIZA

Dva lica cunamija svetske ekonomije

Finansijski efekat ekonomske krize je učešće ostatka sveta u pokrivanju troškova tranzicije američke ekonomije na jednostavan i efikasan, „američki“ način

Da isti simptomi ne znače i istu dijagnozu važi i za svetsku ekonomiju. I zaista, potrebno je samo malo pročeprkati ispod površine istovetnih tekućih događanja u svetskoj ekonomiji i ukazaće se tranzicija ekonomije u Americi i ekonomska kriza u ostatku sveta. Uočiće se, takođe, da svetska ekonomska kriza svojim finansijskim, selekcionim i psihološkim efektima ubrzava tranziciju američke ekonomije iz tradicionalne industrijske ekonomije u ekonomiju zasnovanu na globalizaciji i inovacijama, koja se zove i ekonomija novog doba. Ta kriza ubrzava tranziciju onog segmenta američke ekonomije koji karakterišu ranjivost na stranu konkurenciju, enormna emisija otpada, velika potrošnja energije i sirovina u ekonomiju čiji je glavni atribut akumulirano znanje opredmećeno u neopipljivom kapitalu.

Finansijski efekat ekonomske krize je učešće ostatka sveta u pokrivanju troškova tranzicije američke ekonomije na jednostavan i efikasan, „američki“ način. Velike evropske i azijske banke ulagale su znatan deo svog kapitala u derivate američkog finansijskog tržišta. Te banke su uzimale i velike kredite u dolarima. Sa druge strane Atlantika, američke banke su ulagale sredstva u nekretnine bez ikakve averzije prema riziku nelikvidnosti. Zbog takve politike plasmana one postaju nelikvidne, njihova tržišna vrednost pada daleko ispod knjigovodstvene i američka država ih, zato što sama ne može biti nelikvidna, kupuje po bagatelnim cenama. Posledično, derivati američkog finansijskog tržišta postaju problematični, što banke koje ih poseduju dovodi na rub ambisa nelikvidnosti. Da ne bi u taj ambis i upale i za sobom povukle i čitavu ekonomiju, banke dobijaju pomoć svojih država, naravno iz džepova poreskih obveznika. Sa dobijenim sredstvima te banke vraćaju dolarske kredite, što jača dolar, ali i postepeno stabilizuju nacionalni i svetski finansijski sistem, što će dati šansu američkoj državi da profitira prodajom kupljenih banaka. Prodajom bezvrednih finansijskih derivata, preprodajom banaka i precenjenom vrednošću dolara u Ameriku se ulivaju bezmerno velika sredstva usisana iz ostatka sveta.
Psihološki efekat ekonomske krize je slabljenje otpora tranzicionih gubitnika. Amerikanci u strahu od neizvesne budućnosti, mnogi od njih i u šoku zbog gubitka krova nad glavom i radnog mesta, bez velikog otpora podnose teret tranzicije američke ekonomije.
Na kraju se postavlja pitanje zašto i u ostatku sveta ekonomska kriza ne ubrzava tranziciju njihovih tradicionalnih industrijskih ekonomija u ekonomije novog doba. Zato što mnoge od tih zemalja nisu na nivou na kome se postavlja pitanje ubrzanja takve tranzicije, a one koje i jesu ne bi mogle da podnesu troškove te tranzicije sve dok finansiraju tranziciju američke ekonomije.
Da li to znači da cunami svetske ekonomije, kao i bog Janus, ima svoja dva lica - vedro, tranziciono prema Americi i smrknuto, krizno prema ostatku sveta?

BORBA ZA OPSTANAK

Efekat ekonomske krize je i ubrzana selekcija kompanija u borbi za opstanak u otežanim uslovima. Tu je prednost na strani kompanija ekonomije novog doba zbog većeg obima neopipljivog kapitala. Prvo, raspolažu većim znanjem opredmećenim u neopipljivom kapitalu, inteligentnije su, pa se brže prilagođavaju promenama. I drugo, zbog većeg obima neopipljivog kapitala otpornije su na dezinvestiranje zbog pada tržišne vrednosti kompanije. Mehanizam je sledeći. Kada tržišna vrednost neke kompanije (zbir njenog akcionarskog i neopipljivog kapitala) padne ispod knjigovodstvene vrednosti (akcionarski kapital) tada je deo njenog akcionarskog kapitala izgubljen, došlo je do dezinvestiranja. To je negativan signal za investitore što vodi njenom daljem dezinvestiranju. Tu su kompanije ekonomije novog doba otpornije. One imaju natprosečan udeo neopipljivog kapitala u svojoj tržišnoj vrednosti, pa ako i dođe do pada njihove tržišne vrednosti, onda će to po pravilu biti na teret neopipljivog kapitala. NJihov akcionarski kapital ostaće netaknut; neće se emitovati negativni signali prema investitorima, pa neće doći ni do njihovog dezinvestiranja. Iste prednosti u borbi za opstanak imaju i delatnosti koje prate ekonomiju novog doba kao što su obrazovanje, nauka i institucije koje znanje materijalizuju u intelektualnu svojinu: patente, licence itd.

_________________
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesalomivi.smfforfree3.com/index.php?action=forum
CRNI
BLEK
BLEK
avatar

Muški
Broj poruka : 17737
Godina : 44
Location : Novi Sad
Datum upisa : 13.11.2007

PočaljiNaslov: Re: Svetska ekonomska kriza ...2009   Pon Jan 19, 2009 9:35 pm

Finansijski krah Kalifornije

Kalifornija, federalna država koja je donedavno bila oličenje blagostanja i "američkog sna" više nije u stanju ispunjavati finansijske obaveze prema svojim građanima.Kalifornija



Džon Čiang (John Chiang), vrhovni finansijski regulator Kalifornije, je objavio kako će isplate povrata poreza biti odgođene za 30 dana, jer država jednostavno nigde ne može pronaći nužnih 3,7 milijardi dolara.
Čiang je izjavio da država još uvek može finansirati škole i otplate državnih kredita, ali je zbog akutne nestašice novca najmnogoljudnija i najbogatija američka država prisiljena da prestane isplaćivati ne samo povrat poreza, nego i sredstva namenjena za socijalnu pomoć i brojne druge programe.
Finansijski problemi Kalifornije nisu ništa novo, s obzirom da se već godinama demokratska većina u kalifornijskoj skupštini opirala nastojanjima republikanskog guvernera Arnolda Švarcenegera da sreže izdatke državne uprave usprkos toga što bi se proračunska godina redovno završavala s deficitom. Donedavno su se ti problemi rešavali kratkoročnim zajmovima, ali se na njih u uslovima globalne finansijske krize više ne može računati.

_________________
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesalomivi.smfforfree3.com/index.php?action=forum
CRNI
BLEK
BLEK
avatar

Muški
Broj poruka : 17737
Godina : 44
Location : Novi Sad
Datum upisa : 13.11.2007

PočaljiNaslov: Re: Svetska ekonomska kriza ...2009   Sre Jan 21, 2009 10:22 am

Uticaj krize na turizam

Beograd -- U turističkim agencijama kažu da svetska ekonomska kriza za sada nije uticala na cene aranžmana, ali ni na njihovu prodaju.



Iako se sneg još nije istopio, turističke agencije već su istakle ponude za letovanja. Ove godine kao i prethodnih najtraženije su destinacije u Grčkoj - Halkidiki i grčka ostrva. U nacionalnoj turističkoj agenciji Juta dodaju da se očekuje letnja sezona jednako uspešna kao prošlogodišnja.

Sagovornica B92 Zorica Veljović će se krajem maja sa suprugom i prijateljima odmarati u Pefkohoriju u Grčkoj. Zorica kaže da već deset godina unazad u januaru odlučuje gde će provesti letnji odmor, jer su tada aranžmani povoljniji.

“Dobijam dosta prvo popust, pa svaka druga osoba dobija nižu cenu. Kada odem na odmor i tamo se cene niže i tako. Ova svetska ekonomska kriza nije uticala na budžet, sve se plaća u ratama i sve je zaista dosta povoljno”, kaže Zorica Veljović.

U turističkoj agenciji "Sabra" kažu da su oni počeli da prodaju aranžmane za leto još u decembru i da se prodaju bolje nego prošle godine u ovo vreme. Svetska ekonomska kriza nije uticala na cene turističkih aranžmana, a građani i dalje imaju sve povlastice pri plaćanju.

“Mi za sada dajemo plaćanje do kraja oktobra. Može se platiti čekovima građana, karticama, kreditom iz banke sve isto kao što je bilo prethodnih godina”, kaže Vladimir Vlaho, direktor turističke agencije "Sabra".

U turističkoj agenciji Odeon kažu da su svi zimski aranžmani rasprodati i da će tako biti i sa letnjim, sudeći prema interesovanju građana. Dodaju da će se eventualni uticaj svetske krize osetiti tek nakon Međunarodnog sajma turizma koji će biti održan u martu u Berlinu.

“Za sada još je rano za procene. To bi trebalo gledati na širem nivou prema popunjenosti smeštajnih kapaciteta”, kaže Olivera Todorović iz turističke agencije "Odeon".

U Juti kažu da se prvo na turizam odraze sve lepe ili ružne stvari koje se dešavaju u politici ili ekonomiji. Inostrane agencije već su smanjile broj zakupa mesta na popularnim turističkim destinacijama. Ipak, u našim agencijama nije tako. Dodaju da se očekuje letnja sezona slična prošlogodišnjoj.

“Taj trend koji smo imali unazad 4-5 godina nastavlja se i ove godine. Protekle godine smo imali porast od 30 odsto u odnosu na 2007. godinu. Ove godine ne očekujemo dodatni porast, ali očekujemo isti odziv kao i prošle godine koji je značajan”, kaže Radisav Stanković, direktor Jute.

Agencije već sada nude desetodnevni apartmanski smeštaj u junu na Halkidikiju za 65 evra. U Juti ističu da će na Sajmu turizma u Beogradu koji se održava od 26. februara do 1. marta građani imati dodatni popust za letnje aranžmane.

_________________
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesalomivi.smfforfree3.com/index.php?action=forum
CRNI
BLEK
BLEK
avatar

Muški
Broj poruka : 17737
Godina : 44
Location : Novi Sad
Datum upisa : 13.11.2007

PočaljiNaslov: Re: Svetska ekonomska kriza ...2009   Uto Jan 27, 2009 3:01 pm

"Katerpilar" otpušta 20.000 ljudi

Najveći svetski proizvođač građevinske i rudničke tehnike "Katerpilar" je najavio da zbog globalne krize planira ukidanje oko 20.000 radnih mesta u svojim fabrikama širom sveta.

U poslednjem tromesečju prošle godine "Katerpilar" je ostvario čist profit od 661 milion dolara, što je pad od 32 odsto na godišnjem nivou. Pri tome, za ovu godinu očekuje dalje pogoršanje rezultata poslovanja. Kompanija predviđa da će ove godine biti ostvaren promet u visini 40 milijardi dolara, u odnosu na prošlogodišnjih 51,32 milijardi.
Planirano otpuštanje će obuhvatiti oko 18 procenata, od ukupno 112.000 zaposlenih u celom svetu, među kojima i ljude na rukovodećim mestima. Bez posla će ostati ukupno 12.000 stalnih i 8.000 radnika zaposlenih na određeno vreme.
Radi se o najvećem otpuštanju radnika u toj kompaniji od početka osamadesetih godina, prenose agencije. Kompanija je planirane mere obrazložila smanjenim interesovanjem građevinskih i rudničkih firmi i drugih kupaca za njihove proizvode. Pored masovnog otpuštanja, firma planira i smanjenje naknada i kompenzacija rukovodiocima, uključujući i najviše. Takođe će biti skraćena radna nedelja i prestaće proizvodnja nekih mašina. Akcije "Katerpilara" su, po objavljivanju rezultata poslovanja, na njujorškoj berzi pale 7,8 odsto, na 32,88 dolara.

_________________
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesalomivi.smfforfree3.com/index.php?action=forum
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Svetska ekonomska kriza ...2009   

Nazad na vrh Ići dole
 
Svetska ekonomska kriza ...2009
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Svetska muzika
» Svetska muzika i klasika
» Svetska razno
» Hannah Montana: The Movie (2009)

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
HIPERION :: DRUŠTVO :: EKONOMIJA-
Skoči na: