HIPERION

Samo opušteno i budi ono što jesi
 
PrijemPrijem  PortalliPortalli  KalendarKalendar  FAQ - Često Postavljana PitanjaFAQ - Često Postavljana Pitanja  TražiTraži  Registruj seRegistruj se  PristupiPristupi  
Share | 
 

 Planine u srbiji

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
CRNI
BLEK
BLEK


Muški
Broj poruka: 17737
Godina: 41
Location: Novi Sad
Datum upisa: 13.11.2007

PočaljiNaslov: Planine u srbiji   Čet Jan 15, 2009 12:23 pm

Kopaonik



Kopaonik, najveci planinski masiv u Srbiji, pruža se pravcem od severozapada ka jugoistoku u dužini od oko 80 km, dosežuci u srednjem delu širinu od oko 40 km.

Najviši deo je prostrana površ Ravni Kopaonik, oko koje se dižu Suvo Rudište sa Pancicevim (Milanovim) vrhom (2017 m) na kome je Pancicev mauzolej, Karaman (1934 m), Gobelja (1834 m) i dr. Jugoistocno od Suvog Rudišta greben Kopaonika je sužen i rasclanjen u niz plasastih uzvišenja: Cardak (1590 m), Šatorica (1750 m) i Oštro koplje (1789 m), izmedu kojih su široke presedline.

Kopaonik ima subalpsku klimu. Zbog blizu 200 suncanih dana godišnje Kopaonik s pravom nosi naziv "planina sunca". Hladni i teži vazduh krece se okolnim dolinama i kotlinama, tako da zimske temperature nisu mnogo niske (srednja godišnja temperatura Ravnog Kopaonika je 3,7s C). Sneg pada od kraja novembra i zadržava se do maja, odnosno prosecno 159 dana godišnje.

Kopaonik je dobio ime zbog rudnih bogatstava kojima raspolaže i koja su se ovde od davnina kopala. Vulkanska atraktivnost i proboji vrelih mineralnih rastopa izazvali su promene na okolnim stenama i tako je nastala "Kopaonicka rudna oblast" sa âelikim brojem rudnika, u kojima su se kopali gvožde, olovo i cink.

Kopaonik preko cele godine nudi idealne uslove za aktivan odmor i predstavlja naš najveci i najpoznatiji skijaški centar. Na prostoru Ravnog Kopaonika nalazi se veliki turisticki centar, sa brojnim smeštajnim kapacitetima, sistemom ski staza i žicara i ostalom turistickom infrastrukturom. Drugi turisticki centar nalazi se kod sela Brzece, na istocnoj padini Kopaonika.



Skijaški tereni nalaze se na nadmorskoj visini od 1.650 do 2.017 m i svrstavaju se u terene prve kategorije. Turisticki centar raspolaže mrežom od 22 žicare, povezane u jedinstven sistem, 4 decija lifta i opremljen je za sve kategorije skijaša. Ukupna dužina žicara iznosi 17.222 m, dok je dužina ski staza 44 km. Kapacitet sistema je 13.520 skijaša na sat. Gostima je na raspolaganju 20 km staza za nordijsko skijanje, a na lokaciji Crvene bare uredene i markirane su staze od 3, 5 i 10 km. Postoji mogucnost iznajmljivanja ski opreme i ski servisa, i kao posebne atrakcije, motornih sanki.

Na Kopaoniku se organizuju pešacki izleti (do izvora Metode i Semeteškog jezera), izleti planinskim biciklom, škole košarke, tenisa, jahanja, engleskog jezika. Tu su i raznovrsni programi za decu, programi za mršavljenje i sticanje kondicije, a brojni sportski tereni idealni su za pripreme sprotskih ekipa. Zbog velike razudenosti reljefa Kopaonik pruža idealne uslove za paraglajding.

U neposrednoj blizini Kopaonika nalaze se banje Jošanicka, Lukovska, Kuršumlijska (u samom podnožju), odnosno nešto udaljenije su Vrnjacka, Mataruška i Sijarinska banja, sa bogatim termalnim izvorima. Na samom Kopaoniku postoje mineralni izvori: izvor niskoradioaktivne vode "Krcmar" na visini od 1.700 m i "Marine vode" (1.950 m).

MARKIRANI PLANINARSKI PUTEVI

Pravac 1:
Uspon na masiv: Jošanicka Banja (Đorov most) - kanjon Samokovske reke - Kadijevac - Pašino Bacište -Hajducica (Planinarski logor)
Pravac 2:
Uspon na masiv: Brzece (Metode) - Brzecka reka - Gvozdac - Jaram - Ibrovska ravan - Hajducica (Planinarski logor)
Pravac 3:
Centralni masiv: Hotel “Bacište” - Šumarska kuca -Samokavska reka - Dražina voda - Lisicje stene - Đordevica (Rvatske) bacije - Ibrovska ravan (veza sa pravcem 1 i 2)
Pravac 4:
Centralni masiv: Hotel “Bacište” - adište - Barska reka - Jablanova ravan - Hajducka cesma - Raskrsnica - Jadovnik - Kozje stene - Kadijevac (veza sa pravcem 1).

Istorijski znacaj kopaonicke oblasti kao središta srpske srednjovekovne države obeležavaju ostaci utvrdenih gradova na visovima u predgorju centralnog masiva (Zvecan, Koznik, Maglic), rudarskih naselja (Stari trg, Novo brdo) i crkve i manastiri (Gradac, Pavlica, Studenica, Žica, Sopocani), zadužbine srpskih vladara, koji se nalaze u podnožju kopaonickog masiva.

_________________
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesalomivi.smfforfree3.com/index.php?action=forum
CRNI
BLEK
BLEK


Muški
Broj poruka: 17737
Godina: 41
Location: Novi Sad
Datum upisa: 13.11.2007

PočaljiNaslov: Re: Planine u srbiji   Čet Jan 15, 2009 12:28 pm

Zlatibor



Zlatibor je prostrana zatalasana visoravan u Zapadnoj Srbiji.
Pod imenom Zlatibora podrazumevaju se dva pojma, geografski i turisticki, koji teritorijalno nisu identicni:
"... Zlatibor kao geografska celina obuhvata prostor izmedu reka Susice i Uvca i istocnih padina Tare i zapadnih Murtenice. Na severozapadu mu pripadaju sela Kremna i Mokra Gora, a na jugoistoku planina Murtenica, zlatiborska podgorja koja cine prelaz prema susednoj Tari, odnosno sandzackim planinama.
Pod turistickim pojmom Zlatibora podrazumeva se prostrana visoravan duga tridesetak i siroka dvanaest kilometara, sa pravcem prostiranja severozapad-jugoistok, oivicena planinskim visovima Gradinom, Crnim vrhom, Cigotom, Murtenicom, Tornikom, Cavlovcem, Vijogorom i gornjim tokom reke Susice. Na tom prostoru krajem proslog i pocetkom ovog veka, pocinju da se razvijaju turisticka naselja: Ribnica, Kraljeva Voda, Palisad, Oko i Cajetina. ..." ("Zlatibor iz starog albuma" - Snezana Denic Ajdanic - www.zlatibor.rs)

Prosecna nadmorska visina Zlatibora je oko 1.000 metara. Ispresecan je brojnim rekama, potocima i vododerinama.
Priroda je bila darezljiva prema Zlatiboru, dajuci mu prelepe pejzaze, talasasta uzvisenja tu i tamo obrasla borovim, jelovim i smrcevim sumama, prostrane livade ukrasene belim narcisima i drugim zivopisnim cvecem, veoma prijatnu i blagu klimu, veliki broj suncanih dana, nezagaden vazduh i druge pogodnosti.

Geološki sastav

Zlatibor je izgraden od "zelenih stena" - serpentina; to je najveci serpentinski masiv u Srbiji. Ostale stene, prvenstveno krecnjaci, javljaju se uglavnom u perifernim, severnim i istocnim delovima planine, u obliku ploca razlicite debljine i prostiranja. Za krecnjacke stene, vezane su brojne kraske pojave: pecine, jame, kanjoni, izvori, vrela, ponori, vrtace i dr.
U predelu Zlatibora istrazena su 142 speleoloska objekta: 98 pecina i 44 jame.
Neke od najpoznatijih su Rakovicka pecina i Stopica pecina, koja je najveci objekat podzemnog kraskog reljefa.

Klima

Klima na Zlatiboru je subalpska. Temperaturne razlike su minimalne i ima vise od 2.000 suncanih sati godisnje. Prosecna godisnja temperatura 7,5 stepeni celzijusa i prosecna dnevna temperatura je 18 stepeni celzijusa.
Najvisa dnevna temperatura je bila 33,6 stepena celzijusa 1962. godine, a najniza -23,1 stepen celzijusa 1954. godine. Zime su prilicno duge i hladne pa su negativne temerature u aprilu i oktobru sasvim normalna pojava. Ima oko 100 sneznih dana pogodnih za skijanje. Leta su topla sa svezim vecerima i ogranicena na period jun - septembar; najtopliji dani su u julu i avgustu. Magla nije cesta, narocito u centralnom delu, i ako se pojavi ne zadrzava se dugo. Medutim desava se da se oblaci spuste nisko i prekriju planinske vrhove, koji su vislji od 1.000 metara.
Relativna vlaznost vazduha varira u toku dana. Maksimalna je oko 7 casova, a minimalna oko 14.
Sa medicinskog aspekta subalpska klima je povoljna za lecenje bronhijalne astme i drugih alergijskih oboljenja.
Jedan od vaznih klimatskih faktora su vetrovi koji uticu na isparavanje vegetacije i zemljista. Severoistocni vetrovi su najcesci i najjaci i duvaju tokom cele godine ali su najjaci od oktobra do maja. Oni snizavaju temperaturu. Jugozapadni i juzni vetrovi obicno duvaju od jeseni do proleca i donose toplije vazdusne mase.

Biljke

Karakteristike biljnog sveta Zlatibora na serpentinskoj podlozi daje sumska zajednica Pinetum nigrae silvestris i nepregledni pasnjaci.
Ovde obitava veliki izbor interesantnih, retkih i lekovitih biljaka. Pomenucemo samo neke od njih:
Gentiana lutea - lincura - lekovita (zeludacni problemi) (Rudine, Misovica gaj, Cavlovac, prostor oko Cigote)
Teuricium montanum - trava iva, ivica, gorski cmilj - lekovita (u narodu se kaze "...trava iva, od mrtva pravi ziva"). Ima antisepticno svojstva, pozitivno deluje na zeludacno crevni sistem, zeludacne kanale...)
Achillea millefolium - hajducka trava - lekovita i medonosna (livade i pasnjaci)
Thymus serpyllum - majcina dusica - ima umirujuce blagotvorno dejstvo (obronci i padine)
Centarium erythraea - kicica - poboljsava varenje (livade i pasnjaci)
Symphytum officinale L.- gaves - za lecenje unutrasnjih i spoljasnjih rana, preloma
Narcissus poeticus - narcis, zelenkada - dekorativno livadsko cvece (livade i pasnjaci u prolece)
Sorbus aucuparia L. - jarebika - ukrasni grm ili drvo

Neke od endemskih vrsta:
Halacsya sendtueri- cvakija - (My village)
Verbascum bosniense - divizma - (livade i pasnjaci)
Haplophyllum boissieranum - rutvaca - (Vijogor)

Pecurke
Pored uzivanja u biljkama ljubitelji prirode mogu naci zadovoljstvo i u branju pecuraka.
Najcesce vrste na ovim terenima:
Macrolepiota promineus - suncanica - (u visokom borju -Vodice)
Lactarius deliciosus - rujnica- (u mladoj borovoj sumi)
Suillus ranulatus - vucji hleb, slinavka - (na ivicama borove sume)
Coprinus comatus - gnojistarka - (na vlaznim nadubrenim travnjacima)
Paznja! Pre i posle obeda sa ovom pecurkom ne sme se uzimati alkohol!

Napomena: Mnoge od biljaka na Zlatiboru su zbog izumiranja pod zastitom drzave i zato molimo sve posetioce Zlatibora da beru samo onoliko biljaka koliko im je za lek potrebno

Reke

Zlatiborski plato ima nagib prema severu i severozapadu, sto je uslovilo da sva voda odlazi u Crno More, Drinom, Detinjom i Moravicom. Reke i potoci su bogati raznim vrstama ribe: klenom, krkusom, pastrmkom, mladicom i lipljanom.
Juznim delom Zlatibora tece snazna reka Uvac sa dubokim koritom i veoma lepim kanjonima. Njegove pritoke su: supljica u Negbini, Rasnicki potok u Rasnici, Dobroselicki i saranski potok u Dobroselici i Tisovica kod Ojkovice. Voda Uvca otice u Lim a zatim u Drinu.
Ispod severozapadnih ogranaka Murtenice, iz Carevog Polja izvire Crni Rzav i tece centralnim delom zlatiborske visoravni. Na pojedinim delovima ima veoma lepih i interesantnih kanjona. Pritoke su mu: Ribnica, Obudovica, Bele Vode, Jablanicka reka. Sastaje se sa Belim Rzavom i pravi Rzav koji se uliva u Drinu.
U severnom delu Zlatibora osim Susice koja je dobila ime po tome sto preko leta njena voda nestaje u krecnjaku, vecih reka nema. Ona izvire ispod Grude i uliva se u Detinju. Najvece pritoke su: Dzambica potok, Grabovica i Kriva Reka, Prijanski potok i Balasica.
Veliki Rzav tece istocnom granicom Zlatibora. Pritoke su mu: Bela Reka, Ljubisnica, Katusnica sa pritokama Rakovickim i Gostiljskim potokom (na kome se nalazi i vodopad sa slike, lociran iza fudbalskog terena u Gostilju) i Pristavica sa Ponorom.

Česme
Zlatibor obiluje kvalitetnim pijacim vodama od kojih su neke najbolje u Srbiji.
Kulasevac, izvor najbolje zlatiborske vode, dao je ime i samom mestu koje se prostire na bogatim pasnjacima Obudovice. Krajem proslog veka ovo mesto je bilo poznato po jednoj jedinoj gradevini - cardaku Jovana Micica. Tu je rujanski serdar sa porodicom i prijateljima provodio mirisna zlatiborska leta, a najcesci gost u njegovom letnjikovcu bio je knez Milos Obrenovic.

Kraljeva česma
Godine 1893. jos jedan visoki gost, kralj Aleksandar I Obrenovic, stize na Kulasevac. Mnogi zapisi potvrduju da je to po svemu bio izuzetan dogadaj. Suverenu je bio prireden docek koji se pamti. U ime Zlatiboraca, predsednik cajetinske opstine Petar Micic odrza zdravicu i zamoli vladara da dopusti da se voda Kulasevac od tada zove Kraljeva Voda "te da taj nepresusni izvor bude veciti spomen dolaska kraljevog na Zlatibor". Tako Kulasevac dobi novo ime, a kralj podize cesmu na cijoj ploci bese uklesano: "Kralj Aleksandar I, 20. avgusta 1893."
Godine 1931. Kraljeva Voda (danasnje naselje Zlatibor) je dobila vodovod tako sto je voda sa cesme Durkovac i cesme koju je podigao Kralj Aleksandar pumpama izvedena u rezervoar.
Pored Durkovca i Kraljeve Vode najzdravije i najhladnije su Hajducka cesma i Hajducica u Murtenici, Zaugline pod Cigotom, Jovanova voda u Alinom Potoku, Dunjica vrelo u Stublu, Pasica vrelo u Cajetini, Oko, Durovica cesma na Torniku, Cirovica cesma u Musvetama, Bukvica vrelo u Zovi i Stublina na Vranjevini.
"Zlatibor u proslosti" Milisav R. Denic

Jezera
Na Zlatiboru postoje dva vestacka jezera.
Vece jezero je u Ribnici, na reci Crni Rzav. Zahvata povrsinu oko 10 kvadratnih kilometara. Bogato je raznim vrstama ribe: klen, krkusa, pastrmka, saran, linjak i som.
U samom centru turistickog naselja Zlatibor nalazi se manje jezero, napravljeno za turisticke potrebe. Okruzeno je prijatnim stazama za setanje, klupicama za odmor gostiju, koji leti mogu da se kupaju, suncaju, a zimi da se klizaju po zaledenoj povrsini jezera. (Zovu ga Zlatiborsko more).

Stubline
Cesto cete setajuci Zlatiborom naici na suplje stablo ukopano u zemlju prepuno ciste izvorske vode. Ovakvi izvori su u narodu poznati kao stubline. Na dnu stubline (obicno od bukovog stabla) nalazi se sitno kamenje koje sluzi za filtriranje vode. Pored stubline se najcesce nalaze dva kamena koja sluze za oslonac dok se pije.
S t o p i c a p e c i n a
Stopica pecina nalazi se na severnoistocnoj strani planine Zlatibor. Udaljena je 250 km od Beograda, 30 km od Užica i 19 km od autoputa Užice - Jadransko more. Put Užice - Sirogojno ide iznad pecine. Stopica pecina je recna pecina; kroz nju protice Trnavski potok. Sastoji se od 3 speleoloSka i hidroloSka horizonta: periodicno poplavljeni, recni horizont i najmladi horizont pukotina. Stopica pecina (bez najmladeg sistema) je dugacka 1691,5 metara, pokriva povrSinu od 7911,5 kvadratnih metara i ima zapreminu od preko 120.000 kubnih metara. Ulaz u pecinu se nalazi na 711,18 metara nadmorske visine. Krecnjacki sloj u pecini (datira iz Triasa), je debeo preko 100 metara. Ulaz je impresivan (30 - 40 metara Sirok i 18 metara visok), a klima u pecini je pod uticajem spoljaSnje klime: zimi je hladno, leti je toplo. Voda potoka takode doprinosi mikroklimi pecine.

Pecina se sastoji od 5 celina: Svetla dvorana, Tamna dvorana, Velika sala sa kadama, Kanal sa kadama i Recni kanal. Turisticki deo pecine nije bogat pecinskim ukrasima ali ima nekoliko atraktivnih elementa: prostrani ulaz, dugure - otvori na tavanici, siparska kupa "Psece groblje", vodopad "Izvor života", i pre svega niz bigrenih kada najvecih i najdubljih (dubina preko 7 metara) od svih u pecina u Srbiji. Bigrene kade su periodicno poplavljene i neke od njih postale su jezera.

(Korisceni podaci iz knjige "Stopica pecina", Dr Radenka Lazarevica)



Turizam Zlatibora

Zdravstveni turizam
Jos krajem proslog veka na Zlatiboru je postojao plan za izgradnju sanatorijuma, gde bi se lecili ili oporavljali od bolesti pre svega plucni bolesnici.
Medicinska istrazivanja su pokazala, da je Zlatiborski ambijent pogodan za odrzavanje zdravlja i kondicije zdravih ljudi, kao i za lecenje razlicitih plucnih bolesti, anemije, neurastenije, manjih poremecaja srca i krvnih sudova, a narocito poremecaja stitaste zlezde (Institut za stitastu zlezdu i metabolizam"Zlatibor" ).

Institut za stitastu zlezdu i metabolizam se bavi prevencijom, lecenjem i rehabilitacijom oboljenja stitaste zlezde; prevencijom i lecenjem bolesti metabolizma, posebno gojaznosti; dijagnostikom, lecenjem i rehabilitacijom povreda loko-motornog sistema kao i drugih oboljenja. Institut pruza sledece medicinske usluge: Pregled profesora: endokrinologa, kardiologa, gastroenterologa, fizijatra, neuropsihijatra; Pregled spec. Instituta: lekara nuklearne medicine, internista, fizijatara; Ultrasonografija stitaste zlezde; Punkcija stitaste zlezde; Ultrazvuk abdomena.

Cigota je popularni dijetetsko rekreativni program koji ce Vam pomoci da se tokom boravka na Zlatiboru oslobodite viska kilograma, da se odmorite, osvezite, obnovite kondiciju i što je najvaznije - da naucite da zivite drukcije - aktivno i zdravo.

Smestajni kapaciteti. Institut raspolaze sa rezidencijom, 23 apartmana, 50 jednokrevetnih, 62 dvokrevetne i 26 trokrevetnih soba, restoranima sa 420 mesta, kongresnom dvoranom sa 265 mesta...Na raspolaganju su Vam i aperitiv bar, kafe poslasticarnica, hotelskirestorani i terase, bilijar, bazen, sauna, sale za rekreaciju i teretana, saloni za hidro i manuelnu masazu, frizerski salon, hotelski butici i prodavnice, biblioteka, internet kafe, TV studio CIGOTA, CIGOTA klub, galerija...

Sportski turizam
Tokom cele godine, zatvorena sportska hala sa 2.500 sedista, fudbalski, teniski, kosarkaski tereni, otvoreni bazen u Olimpu, zatvoreni bazen u "Cigoti", bilijar sale, fitnes i bodibilding klubovi, pruzaju u kombinaciji sa idealnom nadmorskom visinom i cistim vazduhom najpozeljnije uslove za pripremu domacih i stranih sportskih ekipa (oko 20 kosarkaskih i 25 fudbalskih ekipa) i pojedinaca (Jasna Sekaric, Snezana Pajkic, Olivera Jeftic...).
Organizuju se i letnji kosarkaski kampovi (Internacionalni kosarkaski kamp "Junior", kampovi koji se organizuju u renoviranom odmaralistu za decu "Suncani Breg"), skola paraglajdinga, skola tenisa, skole skijanja, plivanja...

Rekreativni turizam
Jedan od najupraznjavanijih vidova turizma je svakako rekreativni. Na Zlatiboru cete cesto videti setace koji se krecu nekom od setackih staza ( setnja do spomenika, Cigote, kanjona Rzava, Gradine, Oka, Crnog vrha, Ribnickog jezera ...) ili koji na neki drugi nacin istrazuju lepote Zlatibora.

Kongresni turizam
Zlatibor je postao jedan od nasih najvecih centara kongresnog turizma. Veliki broj seminara, sastanaka, kongresa i naucnih skupova strucnjaka svih profila odrzava se ovde tokom cele godine u kongresnoj sali "Srbija" ili u salama Instituta "Cigota"

_________________
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesalomivi.smfforfree3.com/index.php?action=forum
CRNI
BLEK
BLEK


Muški
Broj poruka: 17737
Godina: 41
Location: Novi Sad
Datum upisa: 13.11.2007

PočaljiNaslov: Re: Planine u srbiji   Čet Jan 15, 2009 12:34 pm

Nacionalni park Tara



Tara je jedna od najlepših planina Srbije, pod gustim cetinarskim i listopadnim šumama protkanim pašnjacima i livadama.

Sve su rede ovakve oaze netaknute prirode, a jedna od njih je planina Tara u zapadnoj Srbiji. Planinska goropad, reka Drina, gledana sa brojnih vidikovaca lici na tanku, zelenu liniju uvucenu u kanjonski masiv. Prozracno bistra, zelena voda, u kanjonima zastrašujuca, u dolinama pitoma privlaci lepotom svojih obala i bogatstvom vodenog sveta ljubitelje prirode i ribolova.

Radi ocuvanja retkih biljnih i životinjskih vrsta i njihovih zajednica, ocuvanja i unapredenja prirodne sredine i posebnih prirodnih vrednosti, ocuvanja i zaštite kulturno-istorijskih spomenika, istraživanja i korišcenja za potrebe razvoja kulture, obrazovanja, nauke i rekreacije, 1981 godine podrucje Tare je proglaseno za Nacionalni park.

Podrucje Nacionalnog parka Tara nalazi se na 19.200 ha, dok se pod šumama nalazi oko 13.000 ha. Ceo prostor Nacionalnog parka obuhvata: planinu Taru, Crni vrh, Zvezdu, Stolac, kanjon Drine sa Peruccem i okolinu Bajine Bašte.

POLOŽAJ

Nacionalni park Tara pokriva najveci deo planine Tare koja se nalazi na krajnjem zapadu Srbije i zahvata podrucje ograniceno laktastim tokom Drine izmedu Višegrada i Bajine Bašte. te pripada delu starovlaških planina (Starovlaško-Raška visija).
Podrucje se nalazi izmedu 43° 52' i 44° 02' severne geografske širine i 19° 15' i 19° 38' istocne geografske dužine.



DOLAZAK DO TARE

Pristup u Nacionalni park je relativno dobar i moguc iz tri pravca:
putem Bajina Bašta – Kaluderske bare (16 km)
putem Bajina Bašta – Perucac - Mitrovac (27km)
putem Kremna – Kaluderske bare (9 km)
Bajina Bašta je asfaltnim saobracajnicama povezana sa magistralnim pravcima:
Beograd- Valjevo- Bajina Bašta – Kremna – Višegrad
Beograd- Cacak- Užice – Kremna – Mokra Gora – Višegrad
Šabac- Loznica – Ljubovija – Bajina Bašta
Nacionalni park raspolaže bogatom mrežom kvalitetnih šumskih puteva sa makadamskom podlogom i jednom središnjom asfaltnom saobracajnicom kao i asfaltiranim pravcem od Predovog Krsta prema akumulaciji HE “Bajina Bašta”.
Putevi su radeni za potrebe šumarstva uz težnju za povezivanje naseljenih i turistickih lokaliteta. Osim toga kanjon Drine moguce je obici brodom ploveci jezerom koje pocinje kod Perucca, što je poseban doživljaj.

BILJNI SVET

Delovanje prirodnih faktora uslovilo je postojanje veoma raznolikog živog sveta na Tari. Brojne šumske fitocenoze, veoma složenog sastava, floristicki veoma bogate, s velikim brojem reliktnih i endemskih vrsta biljaka predstavljaju prave prirodne retkosti kao sto su: monumentalna Panciceva omorika, tisa, božikovina, maslinica, jeremicak, zlatna paprat, ciklama, šumska lincura i dr.

Nalazišta ovih vrsta ukazuju na to da su mnogi delovi Tare, a pre svega klisure i kanjoni, jedinstvena planinska pribežista, gde su se do danas, u potpunosti ili u vecoj meri sa svojim izvornim iskonskim karakteristikama ocuvale mnoge životne zajednice reliktnih staništa u kojima se sacuvala tercijarna vegetacija sa fitocenozama prašumskog karaktera veoma bogatog i složenog sastava.



Na Tari preovladava mešovita šumska zajednica jele, smrce i bukve, uz pojedinacne primerke ili manje grupe drugih cetinara kao što je bor i lišcarskih vrsta kao što su javor, jasika, breza i dr
Zbog bogatstva vrsta kompleks Tare predstavlja pravi živi arhiv biljnog sveta karakteristican za veci deo Balkanskog poluostrva i rezervat genetskog fonda evropskog i planetarnog znacaja.
Znacaj refugijalnih staništa na Tari cini što se u izrazito mešovitim životnim zajednicama javljaju zajedno mnoge vrste koje na drugim staništima i pod drugim uslovima ne idu zajedno.

U sastavu prizemne flore javlja se 1019 vrsta od kojih je 13 pronadjeno i determinisano u novije vreme.

ZAŠTIĆENE BILJNE VRSTE

Panciceva omorika
Panciceva omorika je endemo-reliktna vrsta naših krajeva, potomak iskonskih vrsta koje su u Evropi za vreme tercijara pre ledenog doba pokrivale velike prostore i povezivale evropske vrste cetinara sa vrstama koje danas žive u severoistocnoj Aziji i na severozapadu Severne Amerike.

Zahvaljujuci posebnim uslovima na Balkanskom poluostrvu, omorika je mogla da se održi do danas, kao predstavnik izumrle vegetacije.
Naziv Panciceva omorika dobila je po istaknutom jugoslovenskom velikanu prirodnih nauka, Josifu Pancicu, koji je najzaslužniji za otkrice omorike.

Panciceva omorika kao reliktni biser autohtonih šumskih vrsta drveca Srbije, predstavljala je i dalje predstavlja predmet interesovanja svetskih istraživaca ne samo zbog njene izuzetne lepote vec i zbog njenih bioloških i drugih osobina.

Omorika zahvata uski areal u srednjem toku reke Drine, gde se javlja na vrlo strmim, kamenitim obroncima.
Kao pravi stanovnik stenjaka, svojim uskim habitusom i vitkim stablom ukrašava litice Tare i predstavlja u prirodno-naucnom smislu jednu od najvažnijih vrsta drveca u Evropi.
Kao drvo omorika dostiže visinu do 30 pa cak i 40 metara, a u precniku debljine je 60 m. Ima pravo i vitko stablo sa piramidalnom krošnjom.

Omorika raste na vrlo stenovitim i siromašnim terenima . Sem na krecnjaku raste i na drugim tipovima zemljišta. Razvija se podjednako dobro na suvim i mocvarnim zemljištima, podnosi mraz, kao i suva leta.
Biljne zajednice Panciceve omorike javljaju se
na veoma razlicitim tipovima zemljišta.

Šume omorike i smrce su uglavnom rasprostranjene na krecnjaku i to vecinom na velikim nagibima i to najcešce na hladnijoj ekspoziciji.. Pored smrce omorika može da opstaje sa jelom, belim i crnim borom i bukvom.
Omorika je glavna odlika kako flore tako i vegetacije planine Tare.
Panciceva omorika je najinteresantniji endemoreliktni predstavnik Tare, kojoj je na ovom planinskom masivu, od tercijera pa sve do danas, bio obezbeden kontinuitet postojanja. Ova vrsta i njena staništa postala su predmet nacionalnog ponosa, ali i predmet interesovanja citave svetske naucne javnosti.

U sastav flore ulazi 1013 determinisanih vrsta. Usled povoljnih ekoloskih uslova mnoge od njih predstavljaju prirodne vrednosti kao što su:

Centaura Derventana, derventanski razlicak izuzetno atraktivna biljna vrsta sa ljubicastim cvetom cije je prirodno nalazište u klisuri Dervente u kanjonu Drine. Spada u endemicnu vrstu.

Jeremicak je takode endemicna vrsta, opojnog mirisa, stavljena pod zaštitu države. Moguce ga je pronaci u svim borovim zajednicama, crnog, belog bore i crnjuši i to najcešce na lokalitetima Kaluderske Bare, Miloševac, Gavran, Brus, Pasak i dr. On je tercijarni relikt.

Zelenika (božikovina) zimzeleni žbun ili do 10 m nisko drvo mediteranskog i atlanskog rasprostranjenja. Moguce ga je naci na prelazima izmedu potiske subalpske klime od 850 do 900 m nadmorske visine na severoistocnoj strani masiva Tara. Takode tercijarni relikt zakonom zašticena vrsta.

Žuta lincura vrlo retka gotovo iscrpljena vrsta na ovom podrucju. Kao omiljeni narodni lek masovno je vaden koren tako da je blizu potpunog išcezavanja zbog cega je stavljen pod strogu žastitu. Ima je na lokalitetima Miloševac, Zborište, Gavran, Dikava, Đurdevo brdo.

Velika plava lincura je takode vrlo retka i sada je ima samo na višim istaknutim krecnjackim stenacima. Ima je na svim sastojinama smrce i jele i to na Mitrovcu, Baturi i Zvezdi. Takode zakonom zašticena vrsta.

Paprat rebraca veoma redak relikt. Ima je u bukovim šumama strmih padina Tare.

Crna cemerika je vrlo retka a na Tari se nalazi na Zvezdi, Dugom dolu, Stocu.

Tisa hiljadu godisnje drvo cija pojedinacna i retka stabla dosezu i do 25 m. Predstavlja antropološki endem. Moye se naci u kanjonskim nepristupacnim mestime Grlca (Nevesinjski potok), Brusnice, Džanici, Kanjon Belog Rzava. Zbog svojih karakteristika zakonom zašticena.

Šume prašumskog tipa - u nekim delovima kanjona nalaze se nepristupacna mesta gde covek nije mogao da eksploatiše drvece i one su iskonski takve i ne menjaju se.

Reliktne zajednice oraha koji je iskonski živeo i ostatak je istorijske prošlosti. Može se naci na likalitetima Kanjon Race, Derventa, Aluški potok. Polidominantna yajednica Crveni potok i svi kanjoni.
Na obroncima šuma zastupljeno je preko 250 jestivih i 3 otrovne pecurke (zelena pupavka).

TURIZAM

Kao privredna delatnost koja najmanje od svih uništava prirodne resurse turizam je jedina izricito prihvacena delatnost na Tari. U planinskim uslovima turizam je zainteresovan da cuva i unapreduje prirodne resurse jer su im njegova “sirovina” uslov za sticanje dohotka.



Nacionalni park Tara ima izvanredne uslove za razvoj skoro svih oblika rekreativne aktivnosti, odnosno turizma. Nacionalni park Tara je poznato i tradicionalno letnje i zimsko rekreativno podrucje. Povoljni klimatsli uslovi, veliki broj suncanih dana, srednja visina oko 1000 m i prirodne lepote pružaju sve uslove za prijatan boravak, šetnje i planinarenje; veliko jezero na Drini i u dolini Rzava za sportove na vodi; brdske padine i valovoti tereni za zimske sportove, a bogatstvo raznovrsnom divljaci za lovni turizam.
Veci broj odmarališta, planinarskih i lovackih kuca, smeštaj u domacoj radinosti omogucava boravak razlicitim kategorijama posetilaca. Za njih na Tari postoje i sportski tereni, bazeni i šetališta, a za planinare i osatle ljubitelje prirode obeležene planinarske i šetne staze.
Kada priroda jednom mestu podari ovoliko lepote onda je ono predodredeno za ocuvanje covekovog zdravlja, lepote i radosti življenja.

_________________
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesalomivi.smfforfree3.com/index.php?action=forum
CRNI
BLEK
BLEK


Muški
Broj poruka: 17737
Godina: 41
Location: Novi Sad
Datum upisa: 13.11.2007

PočaljiNaslov: Re: Planine u srbiji   Čet Jan 15, 2009 12:43 pm

Planina Rajac

Jednu od najatraktivnijih planina u kompleksu Valjevskih predstavlja Rajac. Ova planina, koju su stari putopisci zbog lepote njene prirode protkane šumarcima i cvetnim livadama nazvali RAJEM NA ZEMLJI nalazi se u severozapadnom delu Srbije, u blizini živopisnog gradica Ljig.

GEOGRAFSKI POLOŽAJ

Iako manje visine, ova planina svojim, prirodnim i antropogenim turistickim vrednostima, a pre svega ambijentalnim kvalitetima i položajem ima sve uslove da se razvije kao drugi po rangu centar Valjevskih planina. Najbliže vece gradsko naselje i veza Suvoborskog Rajca sa svetom, Ljig, nalazi se na prometnoj Ibarskoj magistrali. Preko Ljiga Suvoborski Rajac povezan je sa Beogradom (90 km), Valjevom (50 km), Gornjim Milanovcem (45 km) i ostalim vecim gradovima naše Republike, kao potencijalnim turistickim disperzivima.

Suvoborski Rajac zahvata delove triju opština - Ljiga, Mionice i Gornjeg Milanovca. Tako sa severne strane Rajca nalazi se vece selo Slavkovica, koje pripada opštini Ljig i od koga je udaljeno 12 km. Ono svojim položajem i razvijenošcu ima sve uslove da postane glavni pristupni centar iz pravca Beograda, posebno stoga što se iz Slavkovice veoma brzo stiže do samog vrha Rajca asfaltnim putem u dužini oko 6 km. Sa zapadne strane, na putu koji preko Suvobora vodi prema Cacku je selo Planinica, koje pripada opštini Mionica. Sa juzne strane selo Gornji Banjani predstavlja pristupni punkt Rajcu iz pravca Gornjeg Milanovca.



Na raskrsnici ovih puteva i sa obecavajucom razvojnom perspektivom na ovim prostorima moguce je razvijati razlicite vidove turizma. Pre svega sportsko-rekreativni, boravišni, manifestacioni i seoski turizam. Bogatstvo prirodnih i antropogenih turistickih motiva upravo cini osnovu ovakvih planova buduceg razvoja.

RELJEF

Na ovom prostoru zastupljeni su i brojni površinski oblici kraškog reljefa, koji se jasno uocavaju u odnosu na okolni teren. Najzastupljenije su vrtace koje su ili razbacane bez reda, ili grupisane u nizove. Pored njih nailazimo i na niz manjih skrašcenih dolina. A kao najveci i najizrazitiji kraški oblik javljaju se uvale kojih ovde ima 3 - Polog, Gukovice i Dobra voda, u kojoj se nalazi i istoimeni izvor. Bogatstvo geomorfoloških oblika, raznolikost formi predela izuzetno povoljno deluju na coveka i u njemu izazivaju raznovrsna osecanja. široko otvoreni predeli, daleke vizure izazivaju osecaj smirenosti i opuštenosti, a posebno osecaj slobode. Upravo je to i bio razlog da se o Suvoborskom Rajcu i govori kao o "omiljenom planinskom svratištu" ili "dražesnom izletištu".

Podzemni kraški oblici zastupljeni su jamama i pecinama, kojih na ovim prostorima ima ukupno 12. Za njih je karakteristicno da se javljaju samo u istocnom i zapadnom delu, dok ih u središnjem nema. U proseku na 1 kvadratni kilometar postoji po jedan speleološki objekat. U istocnom delu se nalazi 6 objekata i to tri pecine - Mala Bezdan (najveci speleološki objekat na Rajcu), Iljkaca, Đurina crkva i 3 jame - Velika Bezdan kod spomenika, jama na livadi i jama sa plocom. Svi ovi objekti nalaze se u neposrednoj blizini planinarskog doma. U zapadnom delu je takode pronadeno 6 objekata. Od toga su 4 pecine - Velika i Mala pecina u Brezacima, Stepanovica pecina i pecina na vrelu Ljiga. Druga dva objekta su jame na Gucevu i na Umci.

Geološku gradu Rajca cine mahom flisne stene i ostali gornjekredni sedimenti. Severna strana Rajca ogranicena je strmim krecnjackim odsecima. Uocljive su eruptivne stene, a iznad njih su škriljci i pešcari. Južnu stranu Rajca cine serpentini jurske starosti. Sam vrh Rajca je kupasto krecnjacko uzvišenje. Karstifikacija je ovde cest proces. Litološki sastav, cistina i kristalicnost krasa variraju, a njegovi slojevi znatno su poremeceni, izrasedani i disecirani brojnim pukotinama.

Republicki zavod za zaštitu prirode Srbije zaštitom je obuhvatio širi prostor Rajca, odnosno grupu uzvišenja, zaravni i kraških depresija izmedu Lipova na istoku i Guceva na zapadu, kao i padine strmog odseka kojim se ovaj uzdignuti teren spušta prema selima Lalinci, Slavkovica i Ba. Južna granica zasticenog prostora ide razvodem slivova Kolubare (Ljiga) i Zapadne Morave, tako da se celokupna zašticena površina, koja iznosi oko 1200 hektara nalazi na teritoriji opštine Ljig. Na ovom prostoru zabranjene su gradevinske, zemljane i druge aktivnosti, seca šume, eksploatacioni radovi širih razmera, menjanje kultura livada i pašnjaka u druge kulture, unošenje stranih vrsta drveca i slicno. Ovim merama pokušava se maksimalno ocuvanje izuzetnog ambijenta i sprecavanje njegove eventualne degradacije.



BILJKE I ŽIVOTINJE

Rajac poseduje karakteristicnu biogeografsku raznovrsnost. Ocuvani pejsazi, širina horizonta sa mnoštvom livada i proplanaka su samo jedan od elemenata te raznovrsnosti. Visoke šume, uglavnom cetinari, cine posebnu vrednost. Neki vegetacioni tipovi se vezuju za doline i padine, a drugi za površi i padinske strane, dok se u najvišim predelima javlja visoka planinska vegetacija. Preovladuju šume bukve, hrasta, breze, jasena, cera a u najvišoj zoni se nalaze cetinari sa jelom i borom kao glavnim predstavnicima. Bogate i raznovrsne šume i proplanci ispresecani su cistim potocima i recicama. Isticu se površine sa socnom planinskom travom. Upravo bogatstvo livadskih površina i cini osnovu održavanja vec tradicionalne turisticke manifestacije pod nazivom "Kosidba na Rajcu". Na rajackim livadama raste i veliki broj lekovitih biljaka.

Raznovrsna divljac (fazan, srndac, lisica, divlja svinja, zec, grlica i dr.) predstavlja posebnu prirodnu vrednost, a istovremeno i veoma atraktivan turisticki motiv.

KLIMA

Podneblje Suvoborskog Rajca ima odlike "blaže subalpske" klime. Sa stanovišta turisticke vrednosti klime u prvom redu dolazi do izražaja njena zdravstveno-rekreativna komponenta. Stimulativno dejstvo klime omogucava oporavak i revitalizaciju i pogoduje lecenju bolesti pluca, disajnih puteva, neurovegetativnih poremecaja, stanja rekonvalescencije uopšte i jacanju citavog organizma.

Temperatura vazduha

Temperatura vazduha u toku letnjih meseci krece se od 14 do 17°C a u zimskim od O do 3°C. Srednja maksimalna temperatura dostiže 20°C na Rajcu i to u avgustu. Prosecne letnje temperature (za mesece VI,VII i VIII) su 18,7°C, a prosecne jesenje (za mesece IX,X i XI) 8,4°C. Prolecne temperature iznose 8,8°C. Ovakva temperatura u prolecnom periodu uslovljena je vecim uticajem zapadnih i severnih vetrova, kao i otapanjem snežnog pokrivaca na okolnim planinama. Jesen je toplija od proleca za 2-3°C. Septembar je topliji od maja za 5°C, a oktobar od aprila za 1°C. Poslednji jesenji mesec novembar topliji je od prvog meseca proleca, marta za 3°C. Ovi podaci ukazuju da je moguce produženje letnje turisticke sezone posebno u septembru i oktobru. Sa temperaturama iznad 10,0°C ima oko 6 meseci godišnje na Rajcu.
Srednja minimalna temperatura vazduha iznosi -8,8°C na Rajcu. Najniža temperatura je zabeležena Rajcu 24.I 1963. godine (-20,4°C). U toku godine prosecno na Rajcu javi se oko 38 dana sa temperaturom nižom od 0°C. Ovih dana najviše je u januaru (Rajac ima 14,3 dana sa temperaturom nižom od 0°C). U zimskim mesecima ovih dana ima na Rajcu 32,3 (29,1%). Pocev od marta do oktobra nema ledenih danana Rajcu te ovaj period traje 7 meseci. Najveci broj mraznih dana na Rajcu iza januara (19,9) ima decembar (14,5°C). Na Rajcu ima ukupno 46,2 mraznih dana, što cini 76,6% ukupnog njihovog broja.
Na Rajcu je dana sa temperaturom od 20,1 do 25,0°C bilo prosecno 33,6 godišnje. Letnji dani imaju prosecnu cestinu od 86,5 dana godišnje i javljaju se od marta do novembra.

Oblacnost

Maksimalna oblacnost je u decembru (7,7), a najmanja u avgustu (3,Cool, dok godišnja ne prelazi šest desetina pokrivenosti neba. Oblacnost u letnjim mesecima pokazuje minimalne vrednosti (avgust 3,Cool. Srednja godišnja oblacnost iznosi 5,7. U odnosu na jesenje, prolecni meseci se odlikuju nešto vecom oblacnošcu. Amplituda maksimalne i minimalne oblacnosti iznosi 3,9 za Rajac. Najkišovitiji meseci nemaju visoke srednje mesecne vrednosti oblacnosti, što ukazuje da se padavine u njima izlucuju u vidu kratkotrajnih pljuskova. Godišnji tok srednje mesecne oblacnosti poklapa se sa srednjim mesecnim temperaturama, te najhladniji meseci u godini imaju i najvecu vrednost oblacnosti. Srednja mesecna oblacnost u prolece iznosi 5,9, najmanju vrednost ima jesen (5,3) a potom leto (4,4).

Podaci ukazuju da na Rajcu letnji meseci imaju i najveci broj vedrih dana - 29 dan, ali isto tako i jesenji meseci, što omogucava produženje turisticke sezone. Najmanji broj vedrih dana na Rajcu imaju decembar, februar, novembar. Najveci broj tmurnih dana imaju na Rajcu zimski meseci, dok jesenji imaju manje tmurnih dana od prolecnih meseci.

Padavine

Ukupna godišnja kolicina padavina iznosi za Rajac 884 mm. Maj je najvlažniji mesec u toku godine, Rajcu padne 137 mm padavina. Prosecna kolicina padavina u periodu maj-juli prelazi 100 mm i sa gledišta turistickog boravka ovo nije najpovoljniji momenat, tim pre što i avgust ima znatnu kolicinu padavina. Od maja do avgusta, izluci se skoro polovina ukupne godišnje kolicine taloga. Prolece se odlikuje vecom kolicinom padavina od jeseni, jer je u periodu maj-jun dejstvo barometarskih depresija najizraženije. Najsuvlji mesec je februar, kada se padavine izlucuju uglavnom u vidu snega i kada padne cetiri puta manje padavina u odnosu na najvlažniji mesec. Obrazovanje jesenjih kiša je prouzrokovano vetrovima sa jugozapada koji donose vlagu sa Sredozemlja.(146)
Posmatrajuci kolicinu padavina moglo bi se zakljuciti da leto predstavlja vlažniji period godine. Medutim, iako se tada izluci veca kolicina padavina, leto je ipak godišnje doba sa najvecim brojem suncanih dana. Veca kolicina padavina uslovljena je povremenim prodorima vlažnih vazdušnih masa i to su mahom kratkotrajni pljuskovi. Ovakav nacin izlucivanja padavina ne predstavlja smetnju turistickom boravku, vec letnjim danima donosi osveženje i rashla|uje vazduh.

Februar ima manje dana sa snežnim pokrivacem (6,6) u odnosu na mart (8,5). Prve obilnije snežne padavine su u decembru. Najveci broj dana sa snežnim pokrivacem ima januar 22,2, mesec sa najvecim brojem dana sa snežnim padavinama. Snežni pokrivac traje od druge polovine decembra do prve polovine marta 62,9 dana na Rajcu. Stanje je me|utim, nepovoljnije na Rajcu, s obzirom da je dužina trajanja snežnog pokrivaca manja. Debljina snežnog pokrivaca 46 cm na Rajcu. Maksimalna visina snežnog pokrivaca na Rajcu 1969. godine (88 cm).Prosecna visina snežnog pokrivaca na Rajcu iznosi svega 20 cm, pa možemo konstatovati da postoje minimalni uslovi za razvoj skijaških sportova.

Vetar

Na Rajcu je dominantniji južni, a najre|e duva severoistocni vetar (17 dana, 1,3 bofora). Na Rajcu su tišine skoro tri puta re|e nego na Divcibarama, na primer, što ukazuje da su na ovim prostorima prisutna stalna vazdušna strujanja.



VODE

Hidrografske odlike Rajca su posledica geološkog sastava i tektonskog sklopa, a izražene su rekama, izvorima i potocima. Kroz Rajac proticu dve vece reke - Dicina (Velika i Mala) i Slavkovacka reka, koja se sa svojim mnogobrojnim pritokama uliva u Bašku reku i zajedno obrazuju reku Ljig. Ove reke imaju najveci potencijal u prolece i jesen, a tokom leta se dešava da neki potoci cak i presuše.

Još od starih vremena na glasu je dobra pitka voda koja izbija sa izvora zvanog Istocnik na 659 m nadmorske visine u dnu manjeg prirodnog useka. Ovaj Istocnik je bio kaptiran stublinom sve do 1892. godine kada je podignuta individualna zadužbina poznata kao rajacka cesma. Istocnik je oslonjen na 12 m dug potporni zid. Isti je kao i njegov fundament, od klesanih kvadara kamena pešcara. Na ceonom delu Rajacke cesme iznad samoizlivajuce kamene lule urezan je natpis.

Prostor Rajca snabdeva se vodom uglavnom sa Milanovog izvora, koji je udaljen 1 km od Planinarskog doma, te je blizina doma uticala da se najpre od njega izvede voda. Njom je kasnije pocelo napajanje okolnih novosagradenih kuca za odmor i rekreaciju.

Od svih izvora Rajca središtu turistickog naselja najbliži su Veliki i Mali Jovanovac. Kako pripadaju povecem izvorištu oni se nalaze na maloj udaljenosti. To su stalni i ujedno najizdašniji izvori na ovoj zaravni, jer su u vezi sa obilnom izdani. Locirani su na 300 m od Rajacke cesme u pravcu jugozapada.

A na petnaestak minuta hoda šumskom stazom nalazi se na dodiru krecnjaka i pešcara izuzetno atraktivan slap.

Treba još pomenuti Kojica cesmu koja se nalazi na dodiru krecnjaka i konglomerata i koja se snabdeva vodom koja neprestano istice. Za nju se tvrdi da ima najlepšu i najhladniju vodu na ovom prostoru.

KOSIDBA NA RAJCU

Ova manifestacija, proistekla iz narodne mobe, organizuje se svake godine u prvoj nedelji po Petrovdanu. Glavna atrakcija je međunarodno takmičenje kosaca. U programu su i izložba savremene poljoprivredne mehanizacije (sa demonstracijom rada) i kulturno-zabavni program. Ova manifestacija traje tri dana.

SMEŠTAJ

Planinarski dom "Cika Duško Jovanovic"
Na planini Rajac nalazi se Planinarski dom "Cika Duško Jovanovic", sagraden 1952/53. godine od strane planinarskog društva "Pobeda". Kapacitet doma je 70 ležaja. Dom raspolaže sa 20 dvokrevetnih soba i jednom velikom sobom od 20 krevata. Kupatila su zajednicka.

Odmaralište Poštanske štedionice
Objekat Poštanske štedionice, izgraden i skladno ukomponovan u jedinstvenu celinu sa domom ima kapacitet od 35 ležaja. Sobe su dvokrevetne sa kupatilima.

Ishrana je organizovana u istom objektu u restoranu "Zlatni bokal" vlasnika Despotovic Radojice

Izvidacki centar Saveza izvidaca Srbije
Nalazi se u neposrednoj blizini Planinarskog doma u objektu nekadašnjeg Doma SSUP. Centar raspolaze sa ukupno 9 soba: dvokrevetnih, cetvorokrevetnih i šestokrevetnih u kojima ima 40 ležajeva. Pored objekta je ureden prostor za šatore kapaciteta 60 ležajeva. Centar raspolaže sa neophodnom kamp opremom. >opširnije>

Odmaralište REIK-a Kolubara
Odmaralište REIK-a Kolubara se nalazi u živopisnoj šumi pored planarskog doma. Ceo kompleks se sastoji od 15 bungalova sa po tri kreveta, kuhinjom, kupatilom, upravnom zgradom i terenima za sport (košarka, rukomet i mali fudbal). Ishrana se može naruciti u planinarskom domu i u postanskom odmaralistu.

_________________
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesalomivi.smfforfree3.com/index.php?action=forum
Bela



Ženski
Broj poruka: 291
Godina: 31
Location: Beograd
Datum upisa: 14.11.2007

PočaljiNaslov: Re: Planine u srbiji   Ned Jan 18, 2009 6:32 pm

Zlatibor i Tara NISU u Centralnoj Srbiji...vec Zapadnoj
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
 

Planine u srbiji

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

 Similar topics

-
» Planine i reka
» Fotke iz moje planine
» Prošlost - šta su sve arheolozi otkrili u Srbiji
» Nazivi gradova rimske imperije uporedo sa danasnjim nazivima u srbiji.

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
HIPERION :: SRBIJA :: CENTRALNA SRBIJA-