HIPERION

Samo opušteno i budi ono što jesi
 
PrijemPrijem  PortalliPortalli  KalendarKalendar  Često Postavljana PitanjaČesto Postavljana Pitanja  TražiTraži  Registruj seRegistruj se  PristupiPristupi  

Delite | 
 

 Sombor

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
CRNI
BLEK
BLEK
avatar

Muški
Broj poruka : 17737
Godina : 44
Location : Novi Sad
Datum upisa : 13.11.2007

PočaljiNaslov: Sombor   Pet Jan 16, 2009 8:13 pm

Sombor

Istorija Sombora





Kada danas pogledamo Sombor, njegove parkove i ulice pune tragova proslih vremena, mozemo li pretpostaviti da je na istom mestu pre nekoliko vekova bilo neplodno, mocvarno zemljiste obraslo trskom i drugim vodenim biljem? Reka Mostonga, svojim siroko razlivenim tokom, delila je to zemljiste na 14 ostrva, a na jednom od njih poceo je da nice i razvija se grad, u pocetku nazvan Coborsentmihalj (Cobor Sveti Mihajlo).
Pod ovim imenom grad se prvi put pominje u pisanim dokumentima 1391. godine. Bio je u posedu vlastelina Cobora, koji su, plaseci se najezde Turaka, podigli tvrdjavu do 1478. godine. Ipak Turci osvajaju tvrdjavu 1541. godine, a od 1543. mesto beleze imenom Sombor.
Po odlasku Turaka, slovensko stanovnistvo napusta grad i nastanjuju se izvan zidina, po salasima, baveci se stocarstvom, dok su Madjari izbegli na sever. Mesto postaje sediste nahije i poprima karakteristike tipicnog turskog naselja (7 dzamija, hamam, turske skole, 200 zanatskih radnji), sa 182 turska i 17 slovenskih domacinstava, koliko ih je bilo 1578. godine.

Posle poraza kod Beca 1683. godine, slabi turska sila, a u velikim pobedama nad Turcima kod Sente i Slankamena ucestvuje i nekoliko stotina Somboraca, predvodjenih svojim kapetanima. Konacno posle 146 godina, Sombor je 1687. godinee oslobodjen turske vlasti.
Od tog vremena, Srbi i Bunjevci imali su vojne kapetane, grad je dobio status "vojnog sanca", a kasnije i naziv "Oppidum militare Sombor".
Pocetkom XVIII veka, sombor dozivljava znacajan privredni razvoj, a 1717. godine se prvi put pominje kao varos, sa osnovnom namenom da bude vojnicka varos. Godine 1749. za sumu od 150.000 forinti, carica Marija Terezija dodeljuje povelju slobodnog kraljevskog grada.



Povelja slobodnog kraljevskog grada Sombora


_________________
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesalomivi.smfforfree3.com/index.php?action=forum
CRNI
BLEK
BLEK
avatar

Muški
Broj poruka : 17737
Godina : 44
Location : Novi Sad
Datum upisa : 13.11.2007

PočaljiNaslov: Re: Sombor   Pet Jan 16, 2009 8:16 pm

Gegrafija

Kanalska mreza, duga 200 kilometara, predstavlja osnovu dobrog ratarenja i navodnjavanja, a Dunav i kanali cine jedinstven sistem saobracajnica i nepresusno prirodno bogatstvo za lovce i ribolovce. na levoj obali Dunava, od drzavne gradice prema Madjarskoj, pa do apatinskog revira, pod sumama se nalazi blizu 10 hiljada hektara. Radi ocuvanja autohtone vegetacije, pojedine manje sumske povrsine su zasticene kao prirodni rezervati.
Povrsina od 25 kvadratnih kilometara pod tekucim i stajacim vodama obiluje ribom. Ovde su ulovljeni primerci soma teski i do 50 kilograma, odnosno dugi oko 2 metra. Posebnu draz za ribolovce predstavljaju mrtvaje: "Mrtva Baracka", deo starog dunavskog korita kod Backog Monostora, "Sarkanjos" nedaleko od Kupusine... Ove vode su okruzene sumom, cesto stoletnim stablima, sto predstavlja poseban kvalitet i upotpunjuje dozivljaj u backoj ravnici.
U severozapadnom delu pitome backe ravnice, na povrsini od 1.178 kvadratnih kilometara, nalazi se opstina Sombor, s jednim gradskim i 15 seoskih naselja. U njoj zivi blizu 100.000 stanovnika.
Kazu da je jedan grad voljen onoliko koliko je o njemu pesama ispevano. Ako je po tome suditi, onda je Sombor zaista grad koji se voli, koji ima svoje lice, dusu i aromu, grad u kojem se rado zivi i iz kojeg se teska srca odlazi.
U Somboru, i u petnaestak prigradskih, takozvanih, salaskih naselja koja mu gravitiraju, zivi pedesetak hiljada stanovnika. Godinama uz njegovo ime stoji epitet najzelenijeg grada u zemlji, cime se Ali, kako jednom prilikom zapisa nadahnuto pesnicko pero, nije im svejedno sto novi deo grada, urbano naselje Nova Selenca, nije kao ono staro jezgro u ramu od ulica - cetiri venca s imenima cetvorice srpskih vojvoda. To je razlog sto se ovde pod pojmom grad podrazumeva samo ono sto je u zagrljaju nasledja iz vremena kada je kucna fasada bila i te kako vazna da se pokaze pravo, imucno i stabilno lice domacina.
Putnik namernik je u svojoj beleznici, osim ostalog, zapisao i ovo:
"Onome ko vise voli ravnicu od planina, Sombor ce se izuzetno dopasti. Sa sve cetiri strane ima otvorene ulaze u siroke i prijateljske ulice. Da je klima zdrava, najbolje svedoci podatak sto mnogi zitelji, oba pola, dozive i do sto godina. Voda za pice je prijatna, narod neobicno voli vino, meso je dobro i ima ga dovoljno, povrcem, zelenjem i ribom, mlekom, sirom i drugim potrepstinama Somborci se snabdevaju na svojoj pijaci..."




_________________
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesalomivi.smfforfree3.com/index.php?action=forum
CRNI
BLEK
BLEK
avatar

Muški
Broj poruka : 17737
Godina : 44
Location : Novi Sad
Datum upisa : 13.11.2007

PočaljiNaslov: Re: Sombor   Pet Jan 16, 2009 8:23 pm

Pre jedne i po decenije, Milenko Beljanski, novinar, publicista i vrsni poznavalac ljudi ovdasnjih, zapisa:
"Prvo sto stranci uoce kada dodju u Sombor jesu fijakeri, najamna prevozna sredstva kakvih nema u svim gradovima. moze se reci da Sombor po broju ovih neobicnih vozila drzi primat u srednjoj Evropi. I danas, sa svojih 19 fijakera, Sombor je prvi..."




Nekad bilo sad se spominjalo. 1990. Sombor je imao jednog fijakeristu!
Nekad je svaki Somborac znao gde ce zateci fijakeristu. "Placevi", ili stajalista, nalazili su se na danasnjim parkiralistima za automobile: na ulazu u park ispred Zupanije, ispred Doma JNA, na placu kod "Slobode" izgradjen je 1910. godine za 27 fijakera. Toliko je tada i bodjosa zasadjeno "da svaki covek i konj imaju hlad nad sobom".
Fijakeristi su dezurali po "bandama", svih 24 sata u danu. Nije se moglo dogoditi da dolazak voza ne bude docekan fijakerom ili da na placu nema dezurnog fijakeriste u kasne, ili rane jutarnje sate.
Stizali su oni da usluze brojne trgovce, zanatlije, sluzbenike, gospodu, piljarice, vesela drustva, ali i da priteknu u pomoc porodiljama koje je trebalo do lekara ili bolnice prevesti.

Proizvodnja somborskog sira plod je dugogodisnjeg iskustva, povoljnih klimatskih usliva i kvaliteta pasnjaka - napisao je o ovom poznatom specijalitetu somborski apotekar i istoricar Djordje Antic.



Tajnu pripremanja somborskog sira majka nije prenosila na kcer, jer, "kcer ce se udati i tajnu odneti iz svog doma". Recept je svekrva na snaju prenosila.
Bilo je to, naravno, mnogo decenija ranije. Tajni vise nema kao onda kad su somborski trgovci sir nosili na pijace svih vecih gradova tadasnje Austro-Ugarske.
Somborski sir priprema se od ovcijeg mleka i danas ga proizvode zene sa somborskih salasa. Dosao je, medjutim, i do pogona "Somboleda" koji njegov imidz danas cuva na jugoslovenskim prostorima.

_________________
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesalomivi.smfforfree3.com/index.php?action=forum
CRNI
BLEK
BLEK
avatar

Muški
Broj poruka : 17737
Godina : 44
Location : Novi Sad
Datum upisa : 13.11.2007

PočaljiNaslov: Re: Sombor   Pet Jan 16, 2009 8:28 pm

Građavine

Zgrada Zupanije (sada sediste Skupstine opstine) dugacka je 95, a siroka 86 koraka. U njoj ima 201 prostorija. Zidanje je pocelo 1805. godine i njen prednji deo "na zadovoljstvo Somboraca, graditelja i uvazene zupanijske gospode, za useljenje bio je spreman 1808. godine".
Sadasnji izgled ovo zdanje dobilo je tek 1882. godine kada je dogradjen drugi, zadnji deo, sa dva bocna tornja.
Velika zupanijska sala najlepsi je deo zgrade. Ipak, platno Ferenca Ajzenhuta iz 1896. godine je najdragocenije. Slika je radjena na povrsini od 28 kvadratnih metara i na njoj je u prvom planu, na belom konju, austrijski princ Eugen Savojski sa svojom pratnjom. Njemu vojnici privode zarobljenog turskog Kisig Dzafer pasu.
Ovo delo svedoci o krvavom boju u kojem je ucestvovalo 150 hiljada vojnika sultana Mustafe drugog i 70 hiljada austrijskih vojnika. Na bojistu je ostalo 40 hiljada ljudi. Nakon bitke koja se odigrala 11. septembra 1697. godine kod Sente, Turci su konacno morali da napuste ove krajeve.



GRADSKA KUCA

Ovo zdanje u centru grada preuredjeno je za potrebe Magistrata 1842. godine. Danas je u njemu smesten NIRDO "Informativni centar" (Somborske novine i Radio-Sombor), a u prizemlju je vise lokala i trgovinskih radnji.

_________________
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesalomivi.smfforfree3.com/index.php?action=forum
CRNI
BLEK
BLEK
avatar

Muški
Broj poruka : 17737
Godina : 44
Location : Novi Sad
Datum upisa : 13.11.2007

PočaljiNaslov: Re: Sombor   Pet Jan 16, 2009 8:31 pm

TURSKA KULA

Bivsi garnizon turskih vojnika, sada sediste regionalnog Istorijskog arhiva, jedna od zgrada iz perioda kada su Turci vladali ovim gradom.

CRKVA SVETOG TROJSTVA

Zupni dvor (Crkva Svetog trojstva) datira iz 1743. godine. U njemu je 1749. godine Sombor proglasen slobodnim kraljevskim gradom, a tokom XVIII veka ovde su odrzavana zasedanja skupstine Backo-bodroske zupanije.


GALERIJA "MILAN KONJEVIC”

Jednospratnica u samom centru grada iz 1835 godine u kojoj je nekada bila smestena najstarija somborska, odnosno vojvodjanska apoteka.

GRASKALOVICEVA ZGRADA

Nekada sediste Provizorijata za Backu i Srem i Uprave carinskih dobara. Tu su doseljenici dobijali tapije na zemlju i mesta u koja su razmesteni.

BRODSKA PREVODNICA

Nalazi se na Dunavu kod Bezdana i prva je te vrste u Evropi. Gradjena je od betona 1856. godine, a sve do danas su sacuvani zidovi cementare u kojoj je pripreman cement za njenu izgradnju.
Hotel "Sloboda" je moderan hotel "B" kategorije. Raspolaze sa 77 savremeno opremljenih soba (150 lezaja). Svaka soba ima kupatilo i telefon. Hoteel ima i cetiri apartmana, aperitiv bar, svecanu salu sa oko 400 mesta pogodnu za raznovrsne manifestacije (balove, vece svecanosti, estradne priredbee...), banket salu sa kompletnim ozvucenjem, TV-salu, kafanu u kojoj goste zabavljaju renomirani izvodjaci specificnih vidova melosa, terasu s restoranom, prostranu bastu, bilijar salon i cetvorostaznu automatsku kuglanu.


_________________
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesalomivi.smfforfree3.com/index.php?action=forum
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Sombor   

Nazad na vrh Ići dole
 
Sombor
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
HIPERION :: SRBIJA :: VOJVODINA-
Skoči na: