HIPERION

Samo opušteno i budi ono što jesi
 
PrijemPrijem  PortalliPortalli  KalendarKalendar  FAQ - Često Postavljana PitanjaFAQ - Često Postavljana Pitanja  TražiTraži  Registruj seRegistruj se  PristupiPristupi  

Share | 
 

 Soko banja

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
sonata
VASPITAČICA
VASPITAČICA
avatar

Ženski
Broj poruka : 1560
Godina : 45
Datum upisa : 10.08.2008

PočaljiNaslov: Soko banja   Ned Jan 18, 2009 1:41 pm

GEOGRAFSKE KARAKTERISTIKE



Sokobanjska kotlina je mala oblast u centralnom delu istočne Srbije, jasno ograničena sa svih strana planinama, do 1600 metara nadmodske visine. Ona leži izmedju planine Rtnja na severu, Ozrena, Leskovika i Device na jugu i izmedju moravske doline na zapadu i timočke na istoku. Ovako ograničena Sokobanjska kotlina zahvata površinu od 515,5 km2 i izdužena je u pravcu istok zapad. Sokobanjska kotlina predstavlja izolovanu geografsku celinu, ali ne sasvim, zbog nekih morfoloških elemenata.


Preko Bovanske na zapadu i Skrobničke klisure na istoku, Sokobanjska kotlina spaja moravski na jednoj i Timočki sliv na drugoj strani. Soko Banja se nalazi 43° 38“ Severne geografske širine i 21°53’’ Istočne geografske dužine, a njena nadmorska visina iznosi 400m. Sokobanjska kotlina je oblast koja se nalazi u centralnom delu istočne Srbije, sa svih strana okružena planinama, visine ispod 1600m. Sa njene južne strane uzdižu se planine Ozren i Devica, na severu su Rtanj [1566m] i Bukovik, na zapadu prelazi u Moravsku dolinu, a na istoku u Timočku.
Celom svojom dužinom, Sokobanjska kotlina se pruža u pravcu istok-zapad. Dugačka je 15 km. Zahvata površinu od 515,5 km². Nagnuta je prema zapadu. Knjaževačkom klisurom je vezana sa istokom Srbije, dok je na jugozapadu, preko Bovanske klisure, širom otvorena ka Aleksincu, prema Moravskoj dolini. Sokobanja [43º38’29”sgš, 21º52’37”igd] se nalazi u istočnoj Srbiji, pruža se u pravcu zapad-istok, nagnuta ka zapadu.


Ova oblast po svom polozaju predstavlja posebnu, dobro izdvojenu geografsku celinu, koja, zahvaljujući morfološkim elementima, nije sasvim izolovana. Preko Bovanske klisure na zapadu i Skrobničke na istoku ova oblast spaja moravski sliv na jednoj sa timockim na drugoj strani, pa na taj način ima tranzitni karakter.Pored ovog, Sokobanjska kotlina je na severu, preko visokih presedlina Lukavice i Rasinackog sedla, vezana sa oblašću Crne reke, a na jugu preko Ozrena za golačka sela i moravsku dolinu. Ovo je stari put kojim su bili povezani Cma reka i Niš. -“Sokobanjska kotlina“ ( dr Branimir Dakić 1967 ).Najvećim svojim delom, Sokobanja se oslanja na planinu Ozren.
Prosečna nadmorska visina Banje je 400m, sto je veoma pogodno za klimatski oporavak. Prostrane šume koje se spuštaju do obale Moravice zaklanjaju Sokobanju od jakih vetrova. Sa Ozrena dolazi svež vazduh, pa su leta prijatna i topla, nisu žarka; a zime su blage, sa malo snega i umereno hladne. Ozren je sastavni deo Sokobanje, što pogoduje dobrom oporavku i odmoru.


Poslednji izmenio sonata dana Ned Jan 18, 2009 2:28 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
sonata
VASPITAČICA
VASPITAČICA
avatar

Ženski
Broj poruka : 1560
Godina : 45
Datum upisa : 10.08.2008

PočaljiNaslov: Re: Soko banja   Ned Jan 18, 2009 1:52 pm

FLORA


Vegetacija Soko Banje je značajan faktor koji utiče na klimu i na čoveka. šume se prostiru na oko 20 000 ha. Tu preovladava bukova, hrastova šuma, kao i četinari koji zauzimaju 1 300 ha.Sva brda koja se pružaju do same Banje, bogata su lipovom šumom, pa je u junu vazduh pun opojnog mirisa.Baš zbog ovog šumskog okruženja u Soko Banji nema naglih klimatskih promena koje čovak teško podnosi.Nekada su šume na ovom prostoru zauzimale znatno veće površine, ali su brojnim čovekovim aktivnostima znatno degradirane kako u pogledu prostornog obuhvata, tako i u izmeni strukture. Naročito su stradale kvalitetne šumske sastojine (hrastove, bukove i četinarske) posebno u dolinskom delu i po severnom i zapadnom planinskom obodu.

Izuzetnu florističku i zdravstvenu vrednost područja Soko Banje čini samoniklo lekovito bilje. Naime, ovaj prostor je od davnina poznat po brojnim korisnim vrstama lekovitih i drugih biljaka, koji u okviru svekolikog bogatstva i raznolikosti flore istočne Srbije zauzima jedno od najznačajnijih mesta.Najnovija istraživanja lekovitih i aromatičnih biljaka ovog kraja potvrdila su veliku raznolikost i bogatstvo odredjenih vrsta (naročito na Rtnju, Orenu i Devici), tako i njihov visok kvalitet u pogledu lekovitih sastojaka. Utvrdjeno je prisustvo oko 200 vrsta (medju kojima ima i endemskih) od kojih su najpoznatije rtanjski čaj, kantarion, majčina dušica, vranilovka, lipa, iva, hajdučica i dr.


Poslednji izmenio sonata dana Ned Jan 18, 2009 2:30 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
sonata
VASPITAČICA
VASPITAČICA
avatar

Ženski
Broj poruka : 1560
Godina : 45
Datum upisa : 10.08.2008

PočaljiNaslov: Re: Soko banja   Ned Jan 18, 2009 1:57 pm

LEGENDA O SOKOBANJI




Nekad, u vremena davna, silan velmoža, gospodar tvrdog Sokograda, jahaše kotlinom. Odjednom, smrči se nebo nad Ozrenom, sevnu munja sa Oštre čuke. Pa grunu grom i zadrhta zemlja sve do šiljka na surom Rtnju. Poskoči uplaseni hat. Jahač pade s njega i izgubi svest. Kada se gospodar Sokograda osvesti, učini mu se da su mu sve kosti polomljene. Nije mogao na noge da se osloni. Ležao je tako i cekao smrt. Iznenada, začu klokot vodenog ključa. Polako i bolno se pridiže, da se bar žedan od sveta ne rastavi.Kada velmoža prvi gutljaj vode sa dotle vrela nepoznatog popi, u glavi mu se namah sve razbistri. Kad desnicu ruku u vodu stavi, snaga u njoj ozive. Kada to gospodar tvrdog Sokograda vide, onako u odelu gospodskome, okupa se u kladencu, ozdravi odmah, pa se orno vrati u tvrdi grad. Odmah naredi da se kuća nad izvorom digne.

Zamalo proču se glas o vodi isceliteljici na sve četiri strane sveta. Sa svih strana navali kljasto i bogaljasto- oni sto im duša u nosu bejase da na ključu vode vidarice melemom svojim boljkama potraže. Ozdravise mnogi od vode u kotlini meðu Ozrenom i Rtnjem. Oni što su najvise bolni bili, tu i domove izgradiše.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
sonata
VASPITAČICA
VASPITAČICA
avatar

Ženski
Broj poruka : 1560
Godina : 45
Datum upisa : 10.08.2008

PočaljiNaslov: Re: Soko banja   Ned Jan 18, 2009 2:12 pm

ISTORIJAT SOKO BANJE



Areheološki nalazi govore da je naseobina kraj mineralnih izvora postojala još u doba neolita, a predmeti od bronze i gvožđa potvrđuju postojanje banje u razdoblju od VII do VII veka p.n.e. Potvrđuje se da je Sokobanja staro naselje rimskog porekla, da je i tada postojalo kupalište - balnea, odakle i potiče naziv banja. Sokobanja je bila stalno na udaru silnika i moćnika. Često je potpadala pod vladu osionih Turaka ili podmuklih Austrijanaca (1690. i 1737), ali su je Srbi uvek ponovo oslobađali...
Najstarija slika SokobanjeAreheološki nalazi govore da je naseobina kraj mineralnih izvora postojala još u doba neolita, a predmeti od bronze i gvožđa potvrđuju postojanje banje u razdoblju od VII do VII veka p.n.e.

U zapisima istoričara i putnika (Feliks Kanic, pa Baron Heder i drugi) potvrđuje se da je Sokobanja staro naselje rimskog porekla, da je i tada postojalo kupalište - balnea, odakle i potiče naziv banja. Turski putopisac Eblija Čelebija svedoči, davne 1663. godine, da banja ima 200 drvetom pokrivenih kuća, šest džamija, dva hana i javno kupatilo. Kupatilo je navodno bilo, bilo impozantnih dimenzija, snažnih građevinskih obrisa sa kupolama pokrivenih olovom, sa šedrvantima i sobama za kupanje, ali i sa kupatilom "samo za žene". Kaže da je „vrlo impozantno, u dobroj graðevini, s kupolama pokrivenim olovom, sa šedrvanom i sobama za kupanje.“ Ima i posebno kupatilo „samo za žene, sa toplom vodom u koju se nemože ući dok se prvo ne promeša sa hladnom vodom.“ U ovim kupatilima lečili su se i oporavljali bolesnici iz Turske i Male Azije


Zbog svog geografskog značaja i lekovitosti svojih voda, Sokobanja je bila stalno na udaru silnika i moćnika. Često je potpadala pod vladu osionih Turaka ili podmuklih Austrijanaca (1690. i 1737), ali su je Srbi uvek ponovo oslobađali. Sredinom prve polovine XIX veka u Sokobanji je bilo oko 50 srpskih i oko 700 turskih kuća i pet džamija.
Banjska promenadaSokobanju kao lečilište pominju i austrijski osvajači. General, grof šmetaus, 1737. godine piše: „ Naselje Banja dražesno je mesto. Ima jedan zamak koji je, kako izgleda, vrlo star; ima kupatila za koja se priča da su divna... Ona su sagraðena od mermera i održavaju se sa puno čistoće. Ovamo Turci dolaze iz svih krajeva, pa čak i iz Azije.“ šmeatus, takoðe, navodi da su pre Turaka ovde na lečenje dolazili još rimski legionari, ratnici Vizantije i srednjevekovne velmože.


Posle više uzastopnih pokušaja, Sokobanju je, 1810. godine, oslobodio čuveni junak Hajduk Veljko Petrović. Bio je i vojvoda u Sokobanji do 1811. godine, kada je premešten za vojvodu u Negotin. Od 1813. do 1832. Sokobanjom su upravljali Turci.
Sokobanja je konačno oslobođena od Turaka 1833. godine, kada je ušla u sastav mlade srpske države.
Sokobanjci su aktivno učestvovali u balkanskim ratovima, u Prvom svetskom ratu i NOR (1941-1945). U Drugom svetskom ratu boreći se protiv okupatora Nemaca i Bugara, a i njihovih pomagača (belogardejaca, četnika i dr.) Sokobanja je podnela velike žrtve - 419 ljudi je poginulo u borbama, ili streljano kao žrtve terora. Konačno je oslobođena 14. avgusta 1944. godine.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
sonata
VASPITAČICA
VASPITAČICA
avatar

Ženski
Broj poruka : 1560
Godina : 45
Datum upisa : 10.08.2008

PočaljiNaslov: Re: Soko banja   Ned Jan 18, 2009 2:27 pm

SOKO GRAD


Niko ne zna tačno kada je ovaj drevni grad na uspravnoj steni iznad reke Moravice nastao. Samo se pretpostavlja da je sagrađen u vreme vladavine Rimskog cara Justinijana u periodu između I i VI veka n.e. i da je služio za odbranu od Avara i Slovena. Pominje se i u vreme Stefana Nemanje oko proterivanja Bogumila kada je prvi put razaran. Obnovljen je ostao u sastavu srednjevekovne Srbije. Prvi trag o njemu potiče iz 1413. godine, iz vremena kad je posle kosovskog boja despot Stefan Lazarević pokušavao da oružjem, potkupljivanjem i svakojakim pregovaračkim veštinama s nimalo naivnim Turcima – Srbiji produži život. Ovaj drevni grad pao je u ruke Turaka 1459. godine, kada ga je Bajazitov sin Musa Kesadžija sa svojim nedelnicima razorio i kad je i Srbija prestala da postoji kao država. Onda su u njemu svoje oružje oštrili i koristili Austrijanci, i to prilično dugo: od 1690. do 1737. godine. Njegove utvrde upoznao je, 1808. godine, i nadaleko poznati Hajduk Veljko Petrović..

Izvesno je da je Sokograd, kao srednjovekovna građevina, podignut na ostacima nekih prethodnih temelja. Zna se da je to bio grad neobično jakih zidova, velikih razmera i nepravilne osnove na koju je uticao sam oblik stenovitog uzvišenja. Činila su ga dva dela: donji, kome se lakše prilazilo i koji je služio da okolnom stanovništvu pruži zaštitu pred neprijateljem i gornji, koji je bio utočište velmoža, najsigurniji zaklon pred nastupajućom opasnošću.
Kako arheolozi kažu, u Gornji grad ulazilo kroz veliki donžon ili kulu motrilju. Na drugom kraju, onom prema brdu, bio je izgrađen visoki zaštitni zid s otvorima za topove. Ispod njega, u donjem delu utvrđenja u tim vremenima bujao je život o čemu svedoče i ostaci cisterne, zasvedene kamenom i uklesane u stenu. Sredinom stoleća istraživač naše starije prošlosti Aleksandar Deroko zabeležio je i da je video keramičke cevi za dovod kišnice... Cisterna se, dakle, vodom hranila od atmosferskih voda koje su tu kolektovane. Valjalo je spreman dočekati naoružanu napast.
Današnji Sokograd dostupan je samo najupornijim s’obzirom da se nalazi na velikoj visini u odnosu na basen reke Moravice. Sokograd je narod zvao i Sokolac, Sokolnik, ali i Sokolica i sačuvao je nekoliko lepih legendi. Čini se da je najtužnija ona o Lepteriji, kako se danas zove park prirode u čijem se sklopu i sam Sokograd nalazi.


Sokograd je podelio sudbinu starih gradova koji u novom vremenu koji više nikom nisu bili potrebni osim, naravno, okolnom stanovništvu kao prikladan i priručan materijal za kuće i vodenice... Ipak, postoji nada da će u skorije vreme Sokogradu iznad Sokobanje umnogome biti vraćen nekadašnji izgled. O tome svedoči i nacrt sokobanjskog arhitekte Vukašina Miletića koji je pre nekoliko godina proglašen za najbolji s nadom da će ubrzo biti i opredmećen.

U međuvremenu sokolovi su postali prava retkost i oko Sokograda i iznad Sokobanje. Jedino se još gnezde u prospektima lokalnih turističkih organizacija, legendama, pesmama i toponimima starih naseobina. Možda im nedostaje ruka s odgovarajućom rukavicom za nekad omiljen lov srednjovekovne vlastele ili su današnji golubovi druželjubiviji s obzirom da prilično slobodno sleću na ramena i meštana i gostiju.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Soko banja   

Nazad na vrh Ići dole
 
Soko banja
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» "Soko i golubica" na TV Studio B

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
HIPERION :: SRBIJA :: ISTOČNA SRBIJA-
Skoči na: