HIPERION

Samo opušteno i budi ono što jesi
 
PrijemPrijem  PortalliPortalli  KalendarKalendar  FAQ - Često Postavljana PitanjaFAQ - Često Postavljana Pitanja  TražiTraži  Registruj seRegistruj se  PristupiPristupi  

Share | 
 

 Beskućnici

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
CRNI
BLEK
BLEK
avatar

Muški
Broj poruka : 17737
Godina : 44
Location : Novi Sad
Datum upisa : 13.11.2007

PočaljiNaslov: Beskućnici   Sre Jan 21, 2009 10:58 am

Za 10.000 ljudi samo 104 mesta

Prema nezvaničnim procenama smao u centru prestonice je oko 2.000 beskućnika, a postoji jedno prihvatilište



Tačan broj beskućnika u Srbiji se ne zna, ali, prema nezvaničnim procenama, ima oko 10.000 ljudi bez krova nad glavom, a i njihov broj se poslednjih godina povećava. Inače, u Srbiji ni administrativno nije definisano ko spada u kategoriju beskućnika, iako se zna da ih samo u centru Beograda ima oko 2.000.

Osim toga, u našoj zemlji postoji samo jedno prihvatilište za odrasla i stara lica, i to u Kumodraškoj ulici u Beogradu, u kome ima mesta za samo 104 osobe i koje je pretrpano tokom čitave godine, a posebno zimi.

– Računa se da ima oko 2.000 beskućnika i to samo u centralnim gradskim opštinama Beograda. Za njih postoji samo jedna adresa, a to je ovo prihvatilište, koje maksimalno može da primi 130 i to ukoliko se smeste po hodnicima i čekaonicama. Tako je sada gde god da se mogao staviti ležaj ili dušek stavljen. Samo da se može smestiti osoba više. Pa u sobi od 30 kvadrata imamo 24 ležaja. No bolje je i u toplim hodnicima nego na ulici na temperaturi ispod nule. Ovde svi oni imaju obezbeđenu hranu, toplu vodu, sredstva za higijenu, lekove, obuću, odeću i posteljinu – kaže Prvoslav Nikolić, zamenik direktora Prihvatilišta u Kumodraškoj.

Prema njegovim rečima, zbog malog kapaciteta prihvatilište ograničava prijem na one koje dovede služba Hitne pomoći, policija ili dođu sami i mole za pomoć.

– Često ljudi koji tumaraju ulicama nisu ničija briga, ostavljeni od najbližih, bolesni, prevareni, iako su neki od njih nekada bili vrlo ugledni građani, ali ih je nesrećan splet životnih okolnosti odveo na ulicu. Više od polovine beskućnika je duševno obolelo. U prihvatilište dolaze u teškom stanju i higijenski zapušteni. Neki od njih nisu se kupali po više meseci. Dehidrirani, neuhranjeni, sa vrlo teškim bolestima, sa promrzlinama, usput oni još boluju od nekih bolesti, kardiovaskularnih, sa dijabetesom. Dolaze u tako teškom stanju da im je često garderoba za telo zalepljena – objašnjava Nikolić.

Prema Zakonu o socijalnoj zaštiti, dodaje on, boravak u prihvatilištu ograničen je na šest meseci.

– Zaposleni, međutim, ulažu sve napore da najbolesnije i najugroženije zadrže što duže ili im pronađu domski smeštaj. Ipak, kada dani boravka isteknu, jedan broj tih ljudi vraća se ponovo životu na ulici, koji sobom nosi ekstremno siromaštvo. Iako u saradnji sa Centrom za socijalnim rad uspemo da za mnogo njih obezbedimo boravak u otvorenoj zaštiti ispostavi se da ne uspeju da se adaptiraju na te uslove i ponovo se vraćaju – kaže Nikolić.

Inače, dodaje on, u 2009. godini gradske vlasti planiraju proširenje kapaciteta i nadogradnju prihvatilišta.

– Sa sadašnjih 940 kvadrata ova ustanova biće proširena na 3.300 kvadrata do kraja ove godine. Time bismo sigurno obezbedili 200 novih mesta. Imali bismo bolje uslove, više kreveta, kupatila i više prostora za smeštaj svih ljudi koji nemaju kud – ističe Nikolić.

_________________
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesalomivi.smfforfree3.com/index.php?action=forum
CRNI
BLEK
BLEK
avatar

Muški
Broj poruka : 17737
Godina : 44
Location : Novi Sad
Datum upisa : 13.11.2007

PočaljiNaslov: Re: Beskućnici   Sre Jan 21, 2009 10:58 am

Život pod vedrim nebom

U unutrašnjosti Srbije ne postoje prihvatilišta za ljude bez krova nad glavom, a u nekim gradovima, poput Smedereva, Zrenjanina i Niša, planiraju da od naredne godine otvore ustanove za beskućnike. Oni žive po improvizovanim skrovištima ispod mostova i nadvožnjaka, koriste trafike, kuće, podrume, pa i gradilišta. Inače, ljudi bez doma su sve veći svetski problem, jer u svetu živi oko milijardu ljudi bez krova nad glavom, a u zemljama u tranziciji njihov broj svakodnevno raste. Ujedinjene nacije usvojile su odluku, još na milenijumskom samitu, da prioritet bude da se do 2015. godine trajno zbrine najmanje 100 miliona beskućnika.

_________________
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesalomivi.smfforfree3.com/index.php?action=forum
CRNI
BLEK
BLEK
avatar

Muški
Broj poruka : 17737
Godina : 44
Location : Novi Sad
Datum upisa : 13.11.2007

PočaljiNaslov: Re: Beskućnici   Sre Jan 21, 2009 11:00 am

Predah za decu ulice

Svratište za decu u Krfskoj 7a ima oko 120 kvadrata i opremljeno je svime što je neophodno za urgentno zbrinjavanje dece beskućnika, čiji broj nije tačno utvrđen

U Srbiji nema preciznih podataka o broju dece, koja žive na ulici, spavaju u šahtovima, napuštenim vagonima ili parkovima.

Dečaci i devojčice bez krova nad glavom i bez postelje u kojoj bi se makar odmorili od besciljnih lutanja gradom i surovih životnih okolnosti u Beogradu nalaze utočište u Svratištu za decu u Krfskoj 7a, bez obzira na to iz kog dela zemlje dolaze.

Prema rečima Milice Đorđević, koordinatora projekta Svratišta Centra za integraciju mladih, tačan broj dece beskućnika u Srbiji nije utvrđen, ali ih u Beogradu, samo u centralnim gradskim opštinama, na terenu ima oko 350, a dolaze iz svih gradova.

– U Svratištu, koje ima oko 120 kvadrata i opremljeno je svime što je neophodno za urgentno zbrinjavanje dece bez krova nad glavom, pored volontera, dežuraju i psiholozi, sociolozi i lekari koji deci pružaju neophodnu prvu pomoć. Pored njih tu su i terenski radnici Centra za integraciju mladih koji redovno, već godinama, obilaze mesta na kojima žive i rade deca beskućnici. U ovu ustanovu, koja opstaje zahvaljujući donacijama, deca, od četiri do 18 godina, dolaze dobrovoljno kada su bolesna, umorna, uplašena... A otvoreno je za njih 24 sata tokom čitave sedmice. Osim obroka, ovde mogu da se okupaju, dobiju čistu odeću, lekarsku pomoć... Sve ono čega nema u napuštenim kućama, podrumima, šahtovima...u kojima provode vreme. Mogu i da prespavaju, najviše tri noći, ali ostaju i duže ukoliko čekaju smeštaj u dom, hraniteljsku ili svoju porodicu –objašnjava Đorđevićeva.

Prema njenim rečima, deca i mladi koji žive i rade na ulicama u svom iskustvu najčešće imaju nasilje, siromaštvo, zlostavljanje koje ih je i odvelo na ulicu.

– Osim toga, detinjstvo u kojem nisu imala odraslu osobu koja će o njima odgovorno voditi računa, a sada, na ulici, zbog situacija u kojima žive, predrasuda, siromaštva, razvijaju kod njih niz psiholoških problema sa kojima se treba izboriti. A u Svratište dolaze bez prisile, policije, socijalnih službi, to je mesto u kome mogu da se, bar trenutno, sakriju od svih nedaća. A i da dobiju priliku da im se pomogne pri nalaženju trajnijeg smeštaja – kaže Đorđevićeva.

Krešo Jovanović, vaspitač, volonter, u Svratištu, kaže da ceo tim radi sa detetom, mladom osobom kako bi pronašli najbolje načine za rešavanje problema i prevazilaženje različitih dilema.

– Kada dođu moraju da poštuju pravila ponašanja, tako da smo smislili da oni moraju da potpišu takozvani ugovor u kojem se obavezuju da će poštovati kućni red. Oni se svi drže toga tako da, na primer, svako od njih tanjir iz koga pojede mora da opere. Mnogi od njih iako imaju i po deset godina nikada nisu išli u školu, tada pokušavamo da ih motivišemo i smestimo u neku školu, a dok im ne pronađemo mesto radimo sa njima. Učimo ih da pišu, čitaju, kako da steknu neke osnovne životne navike – objašnjava Jovanović.

_________________
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesalomivi.smfforfree3.com/index.php?action=forum
CRNI
BLEK
BLEK
avatar

Muški
Broj poruka : 17737
Godina : 44
Location : Novi Sad
Datum upisa : 13.11.2007

PočaljiNaslov: Re: Beskućnici   Sre Jan 21, 2009 11:02 am

Ljudi bez adrese

U beogradskom prihvatilištu beskućnici bledih lica, grčevito stežu svoje pokrivače kao u strahu da će im neko oduzeti toplinu koje su se domogli



Hladno januarsko jutro. Duva jak vetar. Dole, na ulici, ljudi dižu revere kaputa i jakni da bi se zaštitili od ledenog dodira. Ali, to će ubrzo biti zaboravljeno – oni će uskoro biti kod svojih kuća, u toplom. No, zaboravićemo i mi koji smo ih posmatrali i stajali pored prozora u toplim sobama, kancelarijama i redakcijama.

A da li će zaboraviti i beskućnici, da li i njima uskoro prolazi mraz koji štipa obraz i ledi dah? Ko su ti ljudi bez krova nad glavom, kojih se obično setimo o božićnim praznicima ili u danima kada mrazevi odnose ljudske živote?

Razmišljajući o njima čini se da su sve te priče možda slične, jer u sebi sadrže sličan obrazac neodgovornosti, ili su to, ipak, samo nesrećne životne okolnosti koje nisu uspeli da nadvladaju pa su ih one gurnule na ulicu – na marginu društva. Ili su, možda, mnogi od beskućnika na poslu bili lenji, neposlušni ili nesposobni za timski rad, pa su ga gubili, ako su ga uopšte i dobili, te tako ostali bez adrese.

Međutim, uz zaleđenu ulicu ka Prihvatilištu za odrasla i stara lica u Kumodraškoj ulici u Beogradu polako se gubi svaka teorija uzroka i nastanka beskućništva. Ostaje samo dilema šta bi ti jadni ljudi na ovom mrazu da nije ove ustanove.

Toplota i miris čorbe ispunjavaju zgradu, kao u nekoj radničkoj menzi u kojoj svako može da se zagreje i okrepi. Ali, zaprepašćenje sledi. Hodnici, čekaonica, puni dušeka, na svakom leži po jedna životna priča. U sobama jedva se prolazi između kreveta, poređanih jedan do drugog. Mesta nema ni da igla padne.

Stanari bledih lica, grčevito stežu svoje pokrivače kao u strahu da će im neko oduzeti toplinu koje su se domogli. Neki kao senka na krevetu, posmatraju vas ukočenim pogledom koji boli ljudsko biće u vama. Neki ne žele da pričaju, odmahuju glavom ili je okreću na suprotnu stranu. Kao da vam žele reći: pa dosta je svakom sopstvena muka.



U hodniku u kojem ima mesta tek toliko da se prođe u jednom smeru, svaki namernik dobije osmeh pokoje bakice, koja mu maše u znak dobrodošlice.

Baka Milka preispitujući svoju prošlost samu sebe pita šta da uopšte kaže kada je ovde završila.

– Izbeglica sam iz Hrvatske, muž mi je umro još dok sam tamo živela. „Podravka“ mi uzela imovinu, a rodbine nemam te me evo ovde – odmahnu rukom i nastavi dalje niz hodnik.

U jednoj od soba, smešten je Peđa, osamdesetogodišnji Beograđanin, koji je posle razvoda prodao kuću na Zvezdari, a kako kaže : „Dok je bilo para bilo je i prijatelja.”

„Imam i sina, koga devet godina nisam video, niti mu se nadam, jer on za mene neće ni da čuje. Zabranila mu majka” – objašnjava ovaj sedi čovek i ljuti se na svakog sagovornika koji nema vremena da čuje svaki detalj njegovog života koji ga je doveo do uličnog ognjišta. Ma idite, i onako, besno sebi u bradu dodade: „Nemam više s kim da pričam otkako mi je umrla Vera Lubarda.”

Priča sa štićenicima ovog prihvatilišta razbija sve predrasude o beskućnicima kao ljudima koji su bili lenji i neposlušni na poslu ili nesposobni da očuvaju porodično gnezdo. Kako kažu zaposleni u Prihvatilištu, mnogo je ovde onih koji imaju i decu i rodbinu koja ih se odrekla, samo zato što su postali bolesni i nemoćni. Ali, zato se imovine nisu odricali. Čim bi potpisali ugovore o izdržavanju, većina njih bi bivala izbačena na ulicu, a stan prodat.

I na kraju, vraćajući se iz ovog utočišta tužnih ljudskih sudbina jedva čekate da otvorite vrata sopstvenog doma, koji sada nema više nikakvih mana. Znate samo jedno da, osim bolesti, nema veće muke od nemanja adrese.

_________________
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://nesalomivi.smfforfree3.com/index.php?action=forum
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Beskućnici   

Nazad na vrh Ići dole
 
Beskućnici
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
HIPERION :: DRUŠTVO :: KOMENTARI DOGAĐAJA-
Skoči na: